Agrafa, I 1/2013 (str. 66-70)
AUTOR(I) / AUTHOR(S): Milan Popov
DOI: https://doi.org/10.46793/Agrafa1.066P
SAŽETAK / ABSTRACT:
U okviru koncepcije homo–ludens ostao je nerasvetljen problem teleologičnosti igre, kao i pitanje o fundamentalnom karakteru principa zadovoljstva. Da li se odgovori na ova pitanja mogu pronaći dublje u fizikalnom aspektu? Autor razmatra odnos igre i neuroodslikavanja, pokušavajući da rasvetli pitanje da li igra u samoj sebi ima svoj cilj, kao što se to ponekad tvrdi. Igrom se odgajaju i kultivišu ljudski nagoni koji samoaktualizuju pojedinca, vodeći ga u fantazmatske strukture mišljenja. Neuronauke u interakciji sa drugim naukama otkrivaju nove činjenice. Zato se treba zapitati o karakteru konzumenta spektakla i kakvi su neurološki procesi koji ga prate.
KLJUČNE REČI / KEYWORDS:
Igra, identifikacija, neuroodslikavanje, interaktivnost.
ACKNOWLEDGEMENT / PROJEKAT:
LITERATURA / REFERENCES:
- Aćimović, M., (2009): Ontologija prirode; Akademska knjiga, str. 437, 311, 320.
- Jason S. Wright and Jaak Panksepp (2012): An Evolutionary Framework to Understand, Wanting, and Desire: The Neuropsychology of the Seeking System, NEUROPSYCHOANALYSIS; Vol. 14, pp. 5-39.
- Koković, D., (2005): Pukotine kulture; Prometej, Novi Sad.
- OECD, (2010): Razumeti mozak: rođenje nauke o učenju; Ministarstvo prosvete Srbije, str.79-108
- Rudinesko, E. i Plon, M. (1997): Rečnik Psihoanalize; Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci.