О старијим словенским рукописима пореклом из Слепченског духовног и књижевног центра

СИНЕТОС I-1 (2025) (стр. 47-67)

АУТОР(И) / AUTHOR(S):Илија Велев  

Download Full Pdf   

DOI: https://doi.org/10.46793/SynetosI-1.047V

САЖЕТАК / ABSTRACT:

Овај прилог доноси нова истраживачка сагледавања Слепченског књижевног центра као изворног настављача Охридске духовне и књижевне школе, формиране још од стране ћирилометодијевског ученика Светог Климента Охридског на прел азу из IX у X век. Конкретно, истраживање је посвећено старијим сачуваним словенским рукописима пореклом из Слепчен ског манастира „Св. Јован Крститељ – Претеча” код Демир Хисара, у којима се одражавају архаичније карактеристике на правописно-језичком и текстолошко-структурном плану. Наше истраживање показује да се управо у тим рукописима изворно јављају карактеристике ранијег периода Охридске духовне и књижевне школе, које су као такве доспеле у трезор слепченске манастирске библиотеке у периоду када су у преписивачкој и литургијској пракси већ доминирале реформисане богослужбено-структурне, текстолошке и правописне редакције у целокупном књижевно-жанровском ансамблу.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

Охридска књижевна школа, Слепченски књижевни центар, књижевноисторијска традиција, рукописно наслеђе

ПРОЈЕКАТ / ACKNOWLEDGEMENT:

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

  1. Амерханова Эльмира Исхаковна и Лифшиц Александр Львович, „Рукопись из добромирских Дебрей: О фрагментах Слепченского требника кон. XIIIв.”, Археографски прилози, 45 (2023) 11–27.
  2. Бубнов Н.Ю., Лихачева О.П. и Покровская В.Ф.,Пергаменные рукописи Библиотеки Академии наук СССР. Описание русских и славянских рукописей XI–XVI веков, Ленинград: 1976.
  3. Велев Илија, Лесновски Ковачевиќев пролог, Скопје: Менора, 2004.
  4. Велев Илија, Македонска книжевност IX–XVIII век. Том 1. „Македонска книжевност во 135 томови”, Битола: Влада на Република Македонија, 2008.
  5. Велев Илија, Континуитетот на македонската културноисториска традиција и современост, Скопје: Гирланда, 2025.
  6. Викторовъ Алексей Е.,Собраніе рукописей В. И. Григоровича, Москва: 1879.
  1. Гнатенко Людмила,Словянська кирилична книга XII–XIII ст. з фондів Інституту рукопису Національної бібліотеки України імени В. Ì. Вернадського. Каталог кодиколого-палеографичне та графіко-орфографічне дослиджения. Палеографічний альбом, Київ: 2012.
  2. Десподова Вангелија, „Македонски писмени споменици во ленинградските библиотеки”, Македонистика, 3 (1983) 5–61.
  3. Джурова Аксиния, 1000 години българска ръкописна книга. Орнамент и миниатюри, София: Септември, 1981.
  4. Ильинский Григорий Андреевич,Слепченский апостол XII века, Москва: 1912.
  5. Куев Куйо, „Судьба Слепченского апостола”, Советское славяноведение, 1 (1981) 61–65;
  6. К’нчов Васил, „Новонайдени охридски старини”, Сборник за народни умотворения, наука и книжнина, XIII (1896) 257–265.
  7. Левшина Жанна Л., „Врачевальные молитвы ‘от нежита’ у южных и восточных славян. Археографический обзор”, Археографски прилози, 38 (2016) 151–171.
  8. Мошин Владимир. „Древнейшие кирилловские рукописи. Новгородские листки X в. Открытия второй половины нашего столетя и проблемма ортографическо-палеографического метода для определения древности рукописей сларославянского канона”, ур. Ѓорги Поп-Атанасов, Владимир Мошин, Избрани дела. Книга деветта, Скопје: Менора, 2011, 7–24.
  9. Mošin Vladimir, Ćirilski rukopisi Jugoslovenske akademije. I dio. Opis rukopisa, Zagreb: JAZU, 1955.
  10. Николова Светлина, Йовчева Мария, Попова Таня и Тасева Лора, Българското средновековно културно наследство в сбирката на Алексей Хлудов в Държавния исторически музей в Москва. Каталог, София: Кирило-методиевски научен център, 1999.
  11. Пенев Пеньо, „Сложни думи в Слепченския апостол”, Научни трудове на Пловдивския университет „Паисий Хилендарски”, Пловдив: Пловдивски университет „Паисий Хилендарски”, 1992, том 28, книга 1, 69–82;
  12. Поп-Атанасов Ѓорги, Словенски ракописи од Македонија во странски ракописни збирки X–XIX век. Книга прва. Археографски опис, Скопје: МАНУ, 2017.
  13. Поп-Атанасов Ѓорги, Црковното книжевно наследство на Слепченскиот манастир „Св. Јован Претеча”, Демир Хисар: Манастир „Св. Атанасиј Велики” с. Журче, 2023.
  14. Срезневскій Ізмаїл Іванович, Древніе славянскіе памятники юсоваго письма, Санктъ Петербургъ: 1868.
  15. Стојановић Љуб., Стари српски записи и натписи. Фотипска издања. Књига 4. Београд: Српска академија наука и уметности, Народна библиотека Србије и Матица српска, 1986.
  16. Цонев Беню, Славянски ръкописи и старопечатни книги на Народната библиотека в Пловдив, София: 1920.