Шумадијски анали 13 (2023) (стр. 56-67)
АУТОР(И) / AUTHOR(S): Живојин Андрејић
Е-АДРЕСА / E-MAIL:
DOI: 10.46793/SAnali19.13.056A
САЖЕТАК / ABSTRACT:
У раду се разматра могуће порекло имена планине Гледић и истоименог села, као и могућа веза за средњовековном дубровачком властелом Гледић српског порекла, при чему се разматра гробни натпис из Годачице и генеалoгија ове породице. Полази се и од тога да у средњем веку према имену или презимену господара, који влада одређеним пределом или стално борави у одређеном месту, његовој трајној баштини, ти предели и место добијају име.
КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:
Србија, Село Гледић, Годачица, Алтомановићи, Гледићке планине, Дубровник, властела Гледић.
ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:
- *** Riječnik JAZU, III, Zagreb 1887-1891.
- Аличић А. (1984). Турски катастарски пописи неких подручја Западне Србије XV и XVI век, I, Чачак
- Андрејић Ж. (1996). Велућа Драгаша, Београд – Рача.
- Андрејић Ж. (2002). Манастир Велуће, Рача.
- Андрејић Ж. (2011). Сврта српска лоза, Рача.
- Андрејић Ж. (2012). Висока српска средњовековна властела Војиновог колена. У Историјска баштина, Ужице.
- Андрејић Ж. (2016). Средњовековна кнежевина Морава – земље и жупе VIII- XII век, Рача.
- Бошковић Ђ. (1956). Археолошки споменици и налазишта Србије II, Београд.
- Бушетић Т. (1903). Левач, Београд.
- Vekarić N. (2012). Vlastela grada Dubrovnika, Sv. 2, Zagreb-Dubrovnik.
- Vekarić N. (2016). Vlastela grada Dubrovnika, Sv. 7, Zagreb-Dubrovnik.
- Вујновић В. (1985). Вој(и)новићи и Вуј(и)новићи, Београд.
- Gelcich Ј. (1879-1897). Monumenta Ragusina, I,
- Gelcich Ј. (1879-1897). Monumenta Ragusina, IV,
- Gelcich Ј. (1879-1897). Monumenta Ragusina, V,
- Динић M. (1932). О Николи Алтомановићу, Београд.
- Динић М. (1951, 1964). Одлуке већа Дубровачке републике, I-II, Београд.
- Динић М. (1957, 1963, 1967). Из дубровачких архива, I-III, Београд.
- Динић М. (1959). Дубровчани као феудалци, Историјски часопис IX-X, Београд.
- Динић М. (1960). Шпански најамници у српској служби, у Зборник радова Византолошког института 6, Београд.
- Драгић М. (1921). Гружа, Београд.
- Драгићевић П. (2017). Градски кнезови у средњовјековној Србији, Босни и Приморју, докторска дисертација, Бања Лука.
- Јиречек К. (1892). Споменици српски, у Споменик СКА 11, Београд.
- Јовановић Б. (1986). Борач и Честин, у Историјски гласник 1-2, Београд.
- Калић Ј. (1994). Српски велики жупани у борби с Византијом, у Историја српског народа I, Београд.
- Карић В. (1997). Србија – опис земље, народа и државе, Београд.
- Lučić Ј. (1964). O Dubrovačkom patricijatu u XIV stoljeću, u Historijski zbornik, godina XVII,
- Miklosich F. (1858). Monumenta Serbica,
- Милићевић Ђ. М. (1876). Кнежевина Србија I, Београд.
- Михаљчић Р. (1989). Крај српског царства, Београд.
- Новаковић С. (1912). Законски споменици српских држава средњег века, Београд.
- Орбин М. (1968). Краљевство Словена, Београд.
- Пантелић Д. (1948). Попис пограничних нахија Србије после Пожаревачког мира, у Споменик XCVI, Београд.
- Пејић С. (2009). Манастир свети Никола дабарски, Београд.
- Ристић В. (1996). Моравска архитектура, Крушевац.
- Руварац И. (1888). Вукан, најстарији син Стефана Немање и Вукановићи, у Годишњица Николе Чупића Х, Београд.
- Спасић Д, Палевестра А, Мрђеновић Д. (1991). Родословне таблице и грбови, Београд.
- Станић Р. (1975). Натпис из Годачице код Краљева. У. Старинар XXIV-XXV, Београд.
- Томовић Г. (1989). Историја Титовог Ужица, Титово Ужице.
- Ћирковић С. (1995). Област Кесара Војихне, у Зборник радова Византолошког института XXXIV, Београд.
- Шакота М. (1970). Прилози познавању манастира Бање код Прибоја, у Саопштења IХ, Београд.