ПОСЛЕДИЦЕ ПАНДЕМИЈЕ ШПАНСКЕ ГРОЗНИЦЕ 1918-1919. НА ТЕРИТОРИЈИ ОПШТИНЕ АРАНЂЕЛОВАЦ

Шумадијски анали 12 (2022) (стр. 189-224) 

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Зорица Петровић, Владимир Кривошејев

Е-АДРЕСА / E-MAIL: 

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/SAnali18.12.189P

САЖЕТАК / ABSTRACT:

Апстракт: Шпанска грозница је 1918-1919. захватила целу планету. Од пандемије је оболело око пет стотина, а умрло око педесет милиона људи, укључујући и цивилно становништво у окупираној Србији и војнике на фронту. Највећи морталитет пандемија је имала у време пробоја Солунског фронта и ослобaђања земље од окупатора. Без обзира на велику смртност, последице пандемије доскора нису проучаване. На основу нових истраживања процењено је да је од шпанске грознице у Србији умрло око 3% становништва. Циљ овога рада је да укаже на последице које је пандемија имала на територији данашње општине Аранђеловац. Рад је заснован на анализама црквених записа из матичних књига умрлих са територије 16 насеља, од 19 која данас припадају општини Аранђеловац. Истраживања су показала да је у самом Аранђеловцу, као бањском урбаном центру, за пар месеци налета главног морталног епидемијског удара умрло 0,83% варошана а да је на целој узоркованој територији страдало више од 2% становништва. Смртност је у околним насељима била већа него у вароши, али са великим разликама од села до села. Највише становника умрло је у забукуљским селима Гараши, Јеловик и Вукосавци где је од вируса страдало више од 3,44% сељана (само у Јеловику више од 4,37%). Прецизније одреднице је немогуће утврдити због преклапања две епидемије. Налету шпанске грознице претходила је смртоносна појава дизентерије, што отежава раздвајање жртава. Ове две болести су удружене, за четири месеца однеле животе скоро 3,4% тадашњих житеља данашње општинске територије. Највише је пострадало село Гараши – 8,82%, а најмање варошица Аранђеловац – 0,96%.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

Први светски рат, епидемија 1918, пандемија, шпански грип, шпанска грозница, дизентерија, срдобоља, Аранђеловац, Буковик, Врбица, Мисача, Јеловик, Гараши, Вукосавци, Горња Трешњевица, Даросава, Венчани, Раниловић, Тулеж, Прогореоци, Босута, Бања, Брезовац, Орашац, Копљари, Стојник.

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

ИЗВОРИ
  • Књига цркве аранђеловаке, храма Светог Арханђела Гаврила, за уписивање умрлих за период 1912 – 1930. (Матична служба СО Аранђеловац)
  • Књига цркве бањанске, храма Св. Пророка Илије, за уписивање умрлих за период 1909 – 1935.(Матична служба СО Аранђеловац)
  • Књига цркве брезовачке, храма Светог Арханђела Гаврила, за уписивање умрлих за период 1907 – 1932.(Матична служба СО Аранђеловац)
  • Књига цркве буковике, храма Светог Арханђела Гаврила, за уписивање умрлих за период 1880 – 1924. (Матична служба СО Аранђеловац)
  • Књига цркве јеловичке, храма Светог Апостола Томе, за уписивање умрлих за период 1917 – 1920. (Матична служба СО Аранђеловац)
  • Књига цркве венчанске, храма Св. Георгија , за уписивање умрлих з апериод 1914-1927. (Матична служба СО Аранђеловац)
  • Књига цркве даросавачке храма св. Петра и Павла за уписивање умрлих 1917-1918.(Матична служба СО Аранђеловац)
  • Књига цркве орашаке, храма Вазнесења Господњег, за уписивање умрлих за период 1915 – 1923.(Матична служба СО Аранђеловац)
  • Књига цркве калањевачке, храма Покрова Пресвете Богородице, за уписивање умрлих за период 1906-1918.(Матична служба СО Љиг)
  • Књига цркве калањевачке, храма Покрова Пресвете Богородице, за уписивање умрлих за период 1918-1918. (Матична служба СО Љиг)
  • Књига цркве стојничке, храма Св. Пророка Илије, за уписивање умрлих за период 1914– 1935. (Матична служба СО Младеновац)
  • Архив Шумадије, Крагујевац, фонд 1.2.3/1 Начелсво округа Крагујевац, 1839-1931, кутија ХIХ, 1915. година
  • Ortsverzeichnis fur das von den k.u.k. TruppenbesetzteGebietSerbiens, Belgrade 1917.
ШТАМПА
  • Застава, 1919.
  • Београдске новине,
  • Велика Србија, 1918.
  • Народ, 1918.
  • Вечерње новости, 1918
ЛИТЕРАТУРА
  • Ђокић, Небојша и Радовановић, Радован, „Ослобођење Шумадије и Поморавља октобра 1918. године“, Митолошки зборник, бр. 33, Рача 2014.
  • Коларевић, Владета, Ђављи ујам, белешке из народног живота : (1976- 1983), Аранђеловац 2020.
  • Кривошејев, Владимир, „Последице пандемије шпанске грознице 1918- 1919. године у ужичком крају“, Историјска баштина, Часопис за историографију и архивистику, бр. 30, Историјски архив Ужице, Ужице 2021.
  • Кривошејев, Владимир, Епидемија шпанске грознице у Србији 1918-1919, Нови Сад 2020.
  • Кривошејев, Владимир, „Последице пандемије шпанске грознице 1918- 1919. у Ужичком округу“, Историјска баштина 30/2021, Ужице: Историјски архив Ужице.
  • Kулишић Ш., Петровић П. Ж., Пантелић Н., Српски митолошки речник, Беoград: Нолит, 1970.
  • Миленковић Тома, Трстеник и околина у Првом светском рату 1914– 1918, Београд: Институт за савремену историју, 2007.
  • Radusin Milorad, „The Spanish Flu : Part II: the second and third wave”, Vojnosanitetskipregled, 69(10) (2012).
  • Петровић Зорица, „Буковичка бања у Аранђеловцу – од 1875. до 1912. године“, Шумадијски записи, бр. 6, Аранђеловац 2012.
  • Петровић Зорица, „Железничка пруга Младеновац-Аранђеловац : прилог проучавању историје развоја железничког саобраћаја у Србији“, Шумадијски записи, бр. 7, Аранђеловац 2013.
  • Радосављевић Александар, „О инфлуенци по својим и туђим искуствима у току Светског рата“, у Историја српског војног санитета – наше ратно санитетско искуство (едит. Владимир Станојевић), Београд 1925.
  • Радосављевић И. Рајко, Стојник, живот, обичаји и родослови,
  • Младеновац 2001.