ЗНАМЕНИТА ФАМИЛИЈА ГРУЖАНСКИХ ОТАШЕВИЋА ИЗ ПРВОГ И ДРУГОГ СРПСКОГ УСТАНКА

Шумадијски анали 12 (2022) (стр. 35-63) 

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Живојин Андрејић

Е-АДРЕСА / E-MAIL: mitcentar@mts.rs

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/SAnali18.12.035A

САЖЕТАК / ABSTRACT:

У раду се врши истраживање порекла знамените гружанске породице Оташевић из времена Првог и Другог српског устанка, као и њихових потомака, њихове споменичке заоставштине у селу Забојница; потом  успоставља њихова недовољно позната историјска хронологија, генеалогија и родбинске везе, све до ХХ века.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

Гружа, Забојница, Суморовац, Оташ, војвода Петар Оташевић, Мијаило Оташевић, Василије Оташевић.

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

ИЗВОРИ
  • ИАШК К. 486, бр. 1
  • Недељковић М., Станковић М. (1988). Деловодни протокол Карађорђа Петровића, Крагујевац – Топола.
  • Савић Б. В. (1988). Карађорђе – Документи II, 1810-1812, Горњи Милановац.
  • Савић Б. В. (1988). Карађорђе – Документи III, 1813-1817, Горњи Милановац.
  • Tričković R. (1968). Organizacija uprave u beogradskom pašaluku posle Beogradskog mira 1739. godine, /Magistarski rad, Biblioteka odeljenja za istoriju Filozofskog fakulteta/,
ЛИТЕРАТУРА
  • Андрејић Ж. (2004). Карађорђе, Рача.
  • Андрејић Ж. (2011). Света српска лоза 2, Рача.
  • Андрејић Ж. (2017). О Србима турским спахијама и спахијама Шумадије из рода Млатишуме у XVII веку. У: Тополски записи 6, Топола.
  • Андрејић Ж. (2021). Знаменита фамилија лепеничких Парезана из српских устанака. У: Митолошки зборник 43, Рача.
  • Васиљевић Љ. (2002). Родослов Лене Рафаиловић удате Николић и Оташевић, Београд.
  • Гавриловић М. (1908). Милош Обреновић I, Београд.
  • Даутовић В. (2017). Мобилијар Обреновића из београдског Старог конака у манастиру Раковица. У: Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе, V, Горњи Милановац.
  • Драгић М. (1921). Гружа – антропогеографска испитивања, Београд.
  • Ђорђевић М. (1953). Ђакова буна, Београд.
  • Ђоровић Ђ. (1909). Мало грађе за историју Груже, Крагујевац.
  • Јокић П. (1980). Причања. У: Казивања о српском устанку 1804, Београд.
  • Јокић П. (2003). Казивање. У: Казивања савременика, Аранђеловац.
  • Крестић В. (2009). Кнез Милош Обреновић и Ђакова буна, Смедеревска Паланка – Кусадак.
  • Костић М. (1938). Станиша Марковић-Млатишума оберкапетан крагујевачки. У: Гласник Скопског научног друштва XIX, Скопље.
  • Марковић Р. (1954). Крагујевачка нахија 1815-1839. године, II, Београд.
  • Милић М. (1987). Кусадак, Смедеревска Паланка.
  • Милићевић Ђ. М. (1876/1973). Кнежевина Србија I, Београд.
  • Милићевић Ђ. М. (1888/1979). Поменик знаменитих људи у српског народа новијег доба, Београд.
  • Милутиновић Црногорац   Ђ.    (2003).   Казивање.   У:    Казивања савременика, Аранђеловац.
  • Недељковић М. (1996). Записи о Шумадији, Крагујевац.
  • Ненадовић К. (1884). Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара- Ђорђа, II, Беч.
  • Обреновић М. (1891). Милош Обреновић или поглед на историју Србије од 1813 – 1839. године, Београд.Павловић Л.    (1976).   Споменица   Основне   школе   „Димитрије Давидовић“ у Смедереву, Смедерево.
  • Пављовић Љ. (1925). Ужичка Црна Гора, Београд.
  • Павловић М. Д. (1901). Администрација и црквена политика аустриска у Србији (1718-1739). У: Глас LXII, Београд.
  • Павловић М. (2017). Смедеревски санџак 1739-1788, Нови Сад.
  • Пантелић Д. (1948). Попис пограничних нахија Србије после Пожаревачког мира. У: Споменик XCVI, Београд.
  • Перуничић Б. (1980). Смедеревска Паланка и околина, Београд.
  • Поповић Р., Вулетић А., Илић П. (2019). Престоница Крагујевац, Крагујевац.
  • Протић С. К. (1891). Ратни догађаји из Другог српског устанка 1815. год. под војводом Милошем Обреновићем, Београд.
  • Стевановић Ж. (1965). Гружа и Гружани кроз историју, Крагујевац.
  • Стевановић М. (1990). Други српски устанак, Горњи Милановац.
  • Стојанчевић В. (1981). Српска национална револуција и обнова државе од краја XVIII века до 1839. У: Историја српског народа V-1, Београд.
  • Тодоровић Д. (1966). Попис устаника из 1815. године. У: Споменик CXIV, Београд.
  • Тричковић Р. (2013). Београдски пашалук 1687-1739. године, Београд.
  • Цемовић М. (1993). Васојевићи, Београд,