Пешчаник, год. XXIII, бр. 26 (2025): 227–238
AUTHOR(S) / АУТОР(И): Милан С. Момчиловић
Download Full Pdf 
DOI: https://doi.org/10.46793/Pescanik26.227M
ABSTRACT / САЖЕТАК:
У средњовековној српској држави на снази је било више система наслеђивања. Зависно сељаштво је, за разлику од виших слојева, углавном наслеђивало интестатски. У српском делу државе, зависно сељаштво (себри) држало се старих словенских обичаја, док је нешто просвећеније сеоско становништво грчких области било упознато са писаним византијским правом. Ипак, њихов наследноправни положај био је сличан, што се може објаснити измешаношћу становништва и утицају средњовековних, феудалних схватања. Потреба за радном снагом на сељачким поседима диктирала је њихово наслеђивање првенствено од мушких потомака, што је нарочито било изражено у српским земљама. Имовинска права женске деце штитила су се установом мираза, на чему се више инсистирало у грчким крајевима. У грчким земљама, наследници зависних сељака-парика трпели су велико ограничење, наметнуто Новелом Андроника II, која је прописивала да наследници имају право само на трећину заоставштине, док је остатак следовао феудалцу и цркви.
KEYWORDS / КЉУЧНЕ РЕЧИ:
наслеђивање, себри, парици, обичаји, феудализам
ПРОЈЕКАТ / ACKNOWLEDGEMENT:
REFERENCES / ЛИТЕРАТУРА:
- Богишић, Валтазар. Чланци и расправе – фамилија и наследство. Београд 1999.
- Герасимовић, Јеврем. Старо српско право. Београд, 1925.
- Ђорђевић, Александар. ,,Завештање у Душановом законодавству”, у: Двадесет година закона о наслеђивању Републике Србије: зборник радова. Ниш, 2016, 167–175.
- Ђорђевић, Владан. ,,Законски ред наслеђивања по Српском грађанском законику, у: Зборник радова са научног скупа Сто педесет година од доношења Српског грађанског законика (1844–1994). Ниш, 1995. 130–136.
- Јиричек, Константин. Историја Срба – политичка историја до 1537. год., књ. 1. Београд, 1984.
- Kondyli, Fоtini. “Changes in the Structure of the Late Byzantine Family and Society”, у: Approaches to the Byzantine Family. Birmingham, 2013. 371–393.
- Laiou, Angeliki. The economic history of Bizantium from the Seventh through the Fifteenth Century, Volume I. Washington, 2002.
- Malatras, Christos. Social structure and relations in fourteenth century Byzantium. Birmingham, 2013.
- Мишић, Синиша. ,,Српска породица у позном Средњем веку”. Eтноантрополошки проблеми, 10/2, Београд 2015, 357–381.
- Николић, Драган. Древноруско словенско право. Београд, 2006.
- Николић, Драган, и Александар Ђорђевић. Законски текстови старог и средњег века. Ниш, 2013.
- Новаковић, Стојан. Село. Београд, 1965.
- Острогорски, Георгије. Привреда и друштво у Византијском царству. Београд, 1969.
- Острогорски, Георгије. Византија и Словени. Београд, 1970.
- Острогорски, Георгије. Историја Византије. Београд, 1988.
- Петрановић, Божидар. О праву насљедства код Срба, на основу правних обичаја и писаних споменика. Београд, 1993.
- Popović, Marko, Smilja Marjanović-Dušanić, and Danica Popović. Daily life in medieval Serbia. Beograd, 2016.
- Соловјев, Александар. Законодавство Стефана Душана, цара Срба и Грка. Београд 1998.
- Стојановић, Наташа, ,,О наслеђивању у Законоправилу Светога Саве”. Зборник Правног факултета у Новом Саду, 48/1, Нови Сад 2014. 25–43.
- Тарановски, Теодор. Историја српског права у немањићкој држави. Београд, 1996.
- Ћоровић, Владимир. Историја Срба. Ниш, 2004.
- Шаркић, Срђан. Српско средњовековно право. Београд, 1995.
- Шаркић, Срђан. ,,О примени Душановог законика према подацима Јањинске хронике”, у: Законик цара Стефана Душана: зборник радова. Београд, 2005. 81–89.