ВОЈСКА У СРЕДЊОВЕКОВНОЈ СРБИЈИ

Пешчаник, год. XXIII, бр. 26 (2025): 109–120

 

AUTHOR(S) / АУТОР(И): Сара Митић

Download Full Pdf   

DOI: https://doi.org/10.46793/Pescanik26.109M

ABSTRACT / САЖЕТАК:

Историја државе и права, разматрајући темеље државноправног уређења, неминовно упућује и на питање војске. Као носилац силе принуде, војска представља услов постојања и функционисања државе, која од најранијих цивилизација па све до данас остаје најзначајнији облик друштвене организације. Српска средњовековна држава у погледу војне структуре показује извесне особености, али и бројне сличности са византијским моделом, као и са родовско-племенским уређењем на чијим основама су настале ране и ранофеудалне српске државе, а затим и држава развијеног феудализма. Од сатника и тисушника који су, као војни дружиници, били део сабора у Немањиној Србији, преко пронијара као војних обвезника, па све до тевтонаца који су чинили личну гарду цара Душана, војна снага српске средњовековне државе бележила је континуирани успон све до слома феудалног поретка и пада под власт Османлија.

KEYWORDS / КЉУЧНЕ РЕЧИ:

војска, средњовековна Србија, цар Душан

ПРОЈЕКАТ / ACKNOWLEDGEMENT:

Рад је настао као резултат истраживања на пројекту ,,Одговорност у правном и друштвеном контексту“ који финансира Правни факултет Универзитета у Нишу, у периоду од 2021–2025. године.

REFERENCES / ЛИТЕРАТУРА:

Извори:
  • Архив Дубровника, Diversa Cancellarie 1328–1330.
  • Душанов законик
Литература:
  • Алексић, М. „Реформа српске војске у време Стефана Душана”. Војно-историјски гласник, бр. 2, 2015, 9–32.
  • Villani IX, M. Come il Re d’Ungheria passo nel Reame di Rascia. Muratori, Script. XIV.
  • Гажевић, Н. Војна енциклопедија, том 9. Београд, 1975.
  • Динић, М. О витезу Палману. Београд, 1933.
  • Доментијан. Житија Светог Саве, Београд.
  • Јиречек, К. Историја Срба, књ. 1. Београд, 1978.
  • Јиречек, К., и Ј. Радоњић. Историја Срба, књ. 2. Београд, 1978.
  • Kantakuzenos. Histories III, сар. 45.
  • Kos, F. Gradivo za zgodovino Slovencev v srednjem veku V. Ljubljana, 1902.
  • Острогорски, Г. Пронија у Византији и јужнословенским земљама. Београд, 1951.