АУТОНОМИЈА РОБОТА И ПОСТРАДНИЧКА УТОПИЈА

Годишњак Међународне филозофске школе Феликс Ромулијана, Бр.2 [130–142]

AUTHOR(S) / АУТОР(И): Милош Агатоновић  

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/FelixR25.130A

ABSTRACT / САЖЕТАК:

У овом раду се полази од схватања Џона Перија да је самолоцирање неопходно за поступање, са циљем да се покаже да је могуће конструисати вештачке системе који поседују аутономију, иако им недостаје свест, само ако су ти системи способни да се самолоцирају. У излагању се следи схватање Џенан Исмаел да интелигенција као функција унутрашње структуре система која представља свет нема улогу да просто одсликава свет већ да успостави везу између елемената унутрашње структуре и спољашњег простора како би усмеравала кретање тела у правом смеру. Интелигенција и аутономија код робота нису несувисле идеје, већ замисли које је могуће детаљно разрадити и остварити конструисањем информационих система који могу самостално решавати практичне проблеме и аутономно поступати. Стога се у будућности може очекивати да аутономне машине постану део свакодневице. Филозоф Ник Бостром, у књизи Deep Utopia: Life and Meaning in a Solved World (2024), говори о пострадничким утопијама као визијама друштва која су постигла потпуну аутоматизацију захваљујући којој је елиминисана потреба за радом. Бостромов мисаони експеримент о „решеном свету” – свет у којем су решени сви животни проблеми и нема потребе за људским радом захваљујући технолошкој зрелости, захваљујући чему човек може слободно да осмишљава свој живот – пренебегава схватање по којем човек кроз рад и захваљујући раду ствара смисао и вредности. Будућност у којој аутономне машине представљају део свакодневног живота отвара нова питања и ствара нове изазове, будући да се кроз рад човек самоодређује. Постоји опасност да свет интелигентних и аутономних машина постане свет у којем човек робује сопственим идејама, како вредносним тако научно-технолошким.

KEYWORDS / КЉУЧНЕ РЕЧИ:

аутономија робота, самолоцирање, пострадничка утопија, решени свет, рад

REFERENCES / ЛИТЕРАТУРА:

  1. Агатоновић, М. (2024). “Да ли је могућа права аутономија робота? (филозофско разматрање)”. Напредак, 5(2), 109–118. doi: 10.5937/ napredak5-50621
  2. Agatonović, M. (2017). Ničeova etika i kritika morala (doktorska disertacija). (Beograd: Filozofski fakultet).
  3. Agatonović, M. (2018). “The Case of Transhumanism: The Possibility of Application of Nietzsche’s Ethics and Critique of Morality Today”. Filozofija i društvo/Philosophy and Society, 29(3), 429–439.
  4. Agatonović, M. (2023). “The Fiction of Simulation: A Critique of Bostrom’s Simulation Argument“. AI & Society, 38(4): 1579–1586.
  5. Agatonović, M. (2024). “Nietzsche contra Transhumanism”. Nišavić, I., Mitranić Marinković, N., Krstić, P. (eds). Posthumanism and Education: Transgression or Interdependence. (London: Transnational Press).
  6. Bostrom, N. (2024). Deep Utopia: Life and Meaning in a Solved World. ashington (DC: IdeaPress Publishing).
  7. Durrant-hyte, H., Bailey, T. (2006). “Simultaneous Localization and Mapping: Part I”. IEEE Robotics & Automation Magazine, 13(2), 99–110.
  8. Ismael, J. T. (2007). The Situated Self (Oxford: Oxford University Press).
  9. Marks, K. (1972). “Ekonomsko-filozofski rukopisi iz 1844. godine”. K. Marks, F. Engels, Dela (Treći tom). (Beograd: Prosveta).
  10. Marks, K. (1977). “Najamni rad i capital”. Marks, F. Engels, Dela (Deveti tom). (Beograd: Prosveta).
  11. Marks, K, Engels, F. (1974). “Nemačaka ideologija”. K. Marks, F. Engels, Dela (Šesti tom). (Beograd: Prosveta).
  12. Musto, M. (ed.) (2021). Karl Marx’s Writings on Alienation (Cham: Palgrave Macmillan).
  13. Niče, F. (1994). Sa one strane dobra i zla/Genealogija morala (Beograd: Prosveta).
  14. Nietzsche, F. (1999). Sämtliche Werke, Kritische Studienausgabe (vol. 4). (München/Berlin/New York: de ruyter).
  15. Perry, J. (1979). “The Problem of the Essential Indexical”. Noûs, 13, 3–21.
  16. Standing, . (2020). Battling Eight Giants: Basic Income Now (London & New York: I.B. Tauris).
  17. Šopenhauer, A. (2005). Svet kao volja i predstava (prvi tom) (Beograd: Službeni glasnik).
  18. Teller, P. (2011). “Robots, Action, and the “Essential Indexical””. Phenomenological Research, 82(3), 763–771.