Есхатолошка иконичност црквеног појања: систематско-богословски увид у питање „Зашто Црква пева?”

Саборност XIX (2025)  (стр. 99-109)

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Сања Стевановић

Download Full Pdf  

DOI: 10.46793/sabornost25.099S

САЖЕТАК / ABSTRACT:

На хипотетичко питање „зашто Црква пева у Евхаристији?” могло би се одговорити на следећи начин: сâм Христос је на Тајној вечери отпојао „хвалу,” настављајући јудејско пасхално предање, те је Црква прихватила тај образац. Универзалност певања у свакодневици различитих народа, од давнина до данас, чини овакво образложење разумљивим. Рад полази од становишта да овакви аргументи нису довољни да објасне суштински разлог због којег Црква пева у Евхаристији. Црквено појање се разматра унутар домена истините и непролазне егзистенције, односно, унутар домена онтологије.

Анализа се ослања на разликовање природног и личносног познања које представља Јован Зизијулас у студији „Догматске теме.” Циљ рада јесте да се покаже есхатолошка иконичност црквеног појања кроз одговор на питање „зашто Црква пева?”. Показује се да хришћани не певају из нужности, иако су звук и певање за човека биолошка потреба. Црквено појање је ради есхатолошког циља — Другог Христовог доласка и свеопштег Васкрсења.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

црквено појање, природно познање, познање у личности, есхатолошка иконичност, онтологија, Васкрсење

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

  • Алфеев, И. (2009). Православие том II. Москва: Издательство Сретенского монастыря.
  • Berg, R. E. (2025). Sound. Преузето 13.9.2025. са https://www.britannica.com/ science/sound-physics
  • Werner, E. (1959). The Sacred Bridge. The Interdependence of Liturgy and Mu­ sic in Synagogue and Church during the First Millennium. London: Dennis Dobson.
  • Goldschmidt, E. D. (2007). Haggadah, Passover. У Encyclopaedia Judaica (том 8, стр. 207–210). Detroit: Thomson Gale.
  • Зизијулас, Ј. (2017). Догматске теме. Нови Сад: Беседа.
  • Зизијулас, Ј. (2023а). Евхаристија и Царство Божје. У Евхаристија чини Цркву (стр. 135–200). Пожаревац: Одбор за просвету и културу Епархије пожаревачко-браничевске.
  • Зизијулас, Ј. (2023б). Евхаристија: Неки библијски аспекти. У Евхаристи­jа чини Цркву (стр. 1–56). Пожаревац: Одбор за просвету и културу Епархије пожаревачко-браничевске.
  • Зизијулас, Ј. (2023в). Символизам и реализам у православном богослужењу. У Евхаристија чини Цркву (стр. 233–254). Пожаревац: Одбор за просвету и културу Епархије пожаревачко-браничевске.
  • Зизијулас, Ј. (2023г). Христос, Свети Дух и Црква. У Црква као заједница (стр. 105–130). Пожаревац: Одбор за просвету и културу Епархије пожаревачко-браничевске.
  • Јанарас, Х. (2019). Против религије. Лос Анђелес: Себастијан прес.
  • King, W. L. (1987). Religion. У Encyclopedia of Religion (том 12, стр. 282–293). New York: Macmillan Publishing Company.
  • Léon-Dufour, X. (1970). Louange. У Vocabulaire de théologie biblique (стр. 680–684). Paris: Les éditions du Cerf.
  • McGowan, A. B. (2014). Ancient Christian Worship: Early Church Practices in Social, Historical, and Theological Perspective. Grand Rapids, MI: Baker Academic.
  • Матић, З. (2008). Библијско и литургијско сећање (анамнеза). Саборност, 2, 73–80.
  • Мирковић, Л. (1918). Православна литургика или наука о богослужењу Православне Источне Цркве, Први, опћи део. Сремски Карловци: Српска манастирска штампарија.
  • Purves, D. (2017). Music as Biology. The Tones We Like and Why. Cambridge: Harvard University Press.
  • Sarna, N. M. (2007). Hallel. У Encyclopaedia Judaica (том 8, стр. 279–280). Detroit: Thomson Gale.
  • Скабланович, М. (2017). Тумачење типика. Шибеник: Истина.
  • Foley, E. (2009). Foundations of Christian Music: The Music of Pre­Constanti­ nian Christianity. Piscataway, NJ: Gorgias Press LLC.
  • Jacobs, L. (2007). Passover. У Encyclopaedia Judaica (том 15, стр. 678–680). Detroit: Thomson Gale