Египатско монаштво и Црква Константинопоља — њихов међусобни однос током IV и V века

Саборност XIX (2025)  (стр. 85-97)

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Климент Милинков

Download Full Pdf  

DOI: 10.46793/sabornost25.085M

САЖЕТАК / ABSTRACT:

Египатско монаштво, које је своје корене пустило у пустињама Египта у III веку, одиграло је пресудну улогу у обликовању раног хришћанства. Монаси су својим аскетским начином живота и дубоким теолошким размишљањима утицали на развој хришћанске мисли и праксе. У IV и V веку, са успоном Цариграда као новог центра хришћанског света, односи између египатских монаха и Цркве у Цариграду постали су сложенији и динамичнији. Циљ овог рада је да се истражи природа и динамика односа између египатског монаштва и Цркве у Цариграду у IV и V веку. Посебна пажња биће посвећена утицају египатских монаха на теолошке расправе и црквену политику у Цариграду, као и њиховом учешћу у различитим црквеним сукобима. Очекује се да ће анализа показати да су египатски монаси имали значајан утицај на развој хришћанске мисли у Цариграду. Њихово наглашавање унутрашњег живота, аскезе и контемплативне молитве обогатило је духовни живот Цркве. Међутим, односи између египатских монаха и Цркве у Цариграду нису увек били без напетости. Различита тумачења теолошких питања и сукоби око црквене дисциплине довели су до бројних несугласица. Египатско монаштво и Црква у Цариграду били су два кључна стуба раног хришћанства. Њихов однос био је сложен и динамичан, обележен сарадњом, али и сукобима. Истраживање овог односа омогућава нам боље разумевање развоја хришћанске мисли и институција током IV и V века.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

египатско монаштво, Цариград, Црква, теолошке расправе, црквена политика

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

  • Bevan, G. A. (2007). The Last Days of Nestorius in the Syriac Sources. Journal of
    the Canadian Society for Syriac Studies, 7, 39–54. https://doi.org/10.31826/jcsss-2009-070105.
  • Bevan, G. A., and Gray, P. T. R. (2008). The Trial of Eutyches: A New Interpretation. Byzantinische Zeitschrift, 101 (2), 617–657. https://doi.org/10.1515/BYZS.2008.016.
  • Behr, J. (2004). The Nicene Faith. Formation of Christian Theology, Vol. 2.
    Crestwood, NY: Saint Vladimir’s Seminary Press.
  • Bethune-Baker, J. F. (1908). Nestorius and His Teaching: A Fresh Examination of the Evidence. Cambridge: Cambridge University Press.
  • Болотов, B. B. (2024). Историја Цркве у периоду Васељенских сабора. Краљево: Епархија жичка.
  • Brakke, D. (1995). Athanasius and the Politics of Asceticism. Oxford Early Christian Studies. Oxford: Clarendon Press.
  • Williams, R. (1987). Arius: Heresy and Tradition. London: Darton, Longman and Todd.
  • Ђаковац, А. (2006). Лексикон хришћанства, јудаизма и ислама. Београд: Агенција Матић — Удружење наука и друштво Србије.
  • Јевсевије Памфил. (2003). Историја Цркве. Превео са руског С. Продић. Шибеник: Истина.
  • Kannengiesser, C. (1990). Alexander and Arius of Alexandria: The last Ante-Nicene theologians. Compostellanum, XXXV (1–2), 93–105.
  • Карташов, А.В. (1995). Васеленски сабори Том I. Вршац: ФИДЕБ — Издавачка установа Епархије банатске.
  • Cohen, S. (2022) [2023]. Eutychianorum Furor! Heresiological Comparison and
    the Invention of Eutychians in Leo I’s Christological Polemic. Entangled Religions, 11 (4), 1–29. https://doi.org/10.46586/er.11.2020.9434.
  • Коларић, И. (2004). Философско-теолошки лексикон. Златибор: ауторско
    издање.
  • Luibheid, C. (1976). The Arianism of Eusebius of Nicomedia. Irish Theological
    Quarterly, 43, 3–23.
  • Лурје, В. (2010). Историја византијске философије. Ср. Карловци: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
  • Menze, V. L. (2023). Patriarch Dioscorus of Alexandria: The Last Pharaoh and
    Ecclesiastical Politics in the Later Roman Empire. Oxford Early Christian
    Studies. Oxford, United Kingdom: Oxford University Press
  • Острогорски, Г. (1998). Историја Византије. Београд: Народна књига — Алфа.
  • Поповић, Ј. (1972). Житије Светог Атанасија Александријског, Житија Светих за јануар. Београд: Манастир Ћелије код Ваљева.
  • Поповић, Р. (2016). Рано монаштво у Цркви. Београд: ПБФ Институт за
    теолошка истраживања.
  • Поповић, Р. (2019). Васељенски сабори: Први, Други, Трећи и Четврти:
    Одабрана документа. Књ. 1. Београд: Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију.
  • Rubenstein, R. (1999). When Jesus Became God: The Epic Fight over Christ’s Divinity in the Last Days of Rome. New York: Harcourt Brace & Company.
  • Тубин, С. (2022). Првенство у Цркви у светлу појаве οικουμενικός у титулатури константинопољског патријарха: Протести папе Григорија I Двојеслова патријарху Јовану IV Поснику. Саборност, 16, 139–155.
    https://doi.org/10.5937/sabornost2216147T.
  • Флоровски, Г. (2009). Византијски аскетски оци и духовници. Београд: Отачник.
  • Čairović, I. (2017). Possible Influence of Hosius of Cordoba on Decisions Made at the First Ecumenical Council (325): Analogy of Canons from the Councils of Elvira, Arles and Nicaea. Bogoslovni vestnik, 77 (1), 97–108.