‘ЖЕНИДБА ДУШАНОВА“: ВАРИЈАНТЕ

Савремена српска фолклористика XIV (2025) [стр. 237-258]

АУТОР(И) / AUTHOR(S):Миливој С. Бајшански  

Download Full Pdf  

DOI: https://doi.org/10.46793/FolkloristikaXIV.237B

САЖЕТАК /ABSTRACT:

У раду се анализирају четири варијанте песме Женидба Душанова. У центру нашег интересовања стоји варијанта коју је Вук Караџић записао од Тешана Подруговића (објављена 1845), она се пореди с варијантом из тзв. Сплитског рукописа, из оставштине изумрле сплитске породице Папалић (XVIII век), коју су, уз одређене разлике, публиковали Дујам Срећко Караман у дубровачком листу Словинац (1882) и Франц Миклошич (1883), варијантом из збирке Луке Марјановића (1864), и нецеловитом варијантом Стојана Новаковића (1897). Упоређивањем сличности и разлика међу варијантама указује се на особеност певања Тешана Подруговића, чију варијанту сматрамо естетски најуспелијом.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS: 

Женидба Душанова, Тешан Подруговић, Вук Караџић, Лука Марјановић, Дујам Срећко Караман, Франц Миклошич, Стојан Новаковић, варијанта.

ПРОЈЕКАТ / ACKNOWLEDGEMENT:

ЛИТЕРАТУРА/ REFERENCES:

  • Бајшански, Миливој. Све јунаке по имену знадем. Атрибуција јунака у песмама Тешана Подруговића. Ново Милошево: Банатски културни центар, 2024.
  • Браун, Максимилијан. Српскохрватска јуначка песма. Превео с немачког Томислав Бекић. Београд – Нови Сад: Завод за уџбенике и наставна средства – Вукова задужбина – Матица српска, 2004.
  • Ван Генеп, Арнолд. Обреди прелаза. Систематско изучавање ритуала. Са француског превела Јелена Лома. Српско издање приредио Александар Лома. Београд: СКЗ, 2005.
  • Геземан, Герхард. Студије о јужнословенској народној епици. Избор, превод и предговор Томислав Бекић. Београд – Нови Сад: Завод за уџбенике и наставна средства – Вукова задужбина – Матица српска, 2002.
  • Гуревич, Арон Яковлевич. Категорије средњовековне културе. Нови Сад: Матица српска, 1994.
  • Делић, Лидија. Живот епске песме. Женидба краља Вукашина у кругу варијаната. Београд: Завод за уџбенике, 2006.
  • Делић, Лидија. „Мотив као елемент образовања сижеа (на материјалу јужнословенске усмене епике).” у: Драган Бошковић (ур.). Ускрснуће књижевности: 100 година руског формализма. Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет, 2014: 103–121.
  • Делић, Лидија, Детелић, Мирјана, Пешикан Љуштановић, Љиљана. Главит јунак и остала господа. Београд: Завод за уџбенике, 2017.
  • Деретић, Јован. Загонетка Марка Краљевића. О природи историчности у српској народној епици. Београд: Српска књижевна задруга, 1995.
  • Детелић, Мирјана. „Читање простора у ‘Женидби Душановој’.” Сопоћанска виђења, бр. 7, 114–125. 
  • Марјановић Душанић, Смиља. „Хрисовуља краља Душана о даровању манастира Св. Николе Мрачког у Орехову манастиру Хиландару (1339. године).” Стари српски архив / Anciennes Archives serbes, књ. 2: 55–68.
  • Јовановић, Бојан. Магија српских обреда у животном циклусу појединца. Рађање, свадба и смрт као ритуали прелаза у традиционалној култури Срба. Нови Сад: Светови, 1995.
  • Јовановић, Војислав Марамбо. „О лажној народној поезији.” Књижевна историја. Часопис за науку о књижевности. Год. ХХIХ, бр. 102, 193–240.
  • Карановић, Зоја, Пешикан Љуштановић, Љиљана. Послови и дани српске песничке традиције. Нови Сад: Светови, 1994.
  • Клеут, Марија. Српска народна књижевност. Сремски Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 2001.
  • Клеут, Марија. „‘Мали Радојица у кругу варијаната и тема о шаману’.” у: Зоја Карановић, Селимир Радуловић (ур.). Жанрови српске књижевности: порекло и поетика облика, бр. 2. Нови Сад: Филозофски факултет – Орфеус, 2005: 7–19.
  • Лома, Александар. Пракосово. Словенски и индоевропски корени српске епике. Београд: Балканолошки институт САНУ, 2002.
  • Љубинковић, Ненад. Трагања и одговори: студије из народне књижевности и фолклора (I). Београд: Институт за књижевност и уметност, 2010.
  • Меденица, Радосав. Бановић Страхиња у кругу варијаната и тема о невери жене у народној епици. Студија из наше народне поезије. Београд: Научно дело, 1965.
  • Меденица, Радосав. Наша народна епика и њени творци. Црногорско-херцеговачка планинска област постојбина патријархалне културе и епске песме Динараца. Цетиње: Обод, 1975.
  • Милошевић Ђорђевић, Нада. „Косовске песме о цару Душану.” у: Валентина Питулић (ур.). Косово и Метохија у цивилизацијским токовима, књ. 2. Косовска Митровица: Филозофски факултет, 2010: 37–49.
  • Недић, Владан. Вукови певачи. Предговор и приређивање Радмила Пешић. Поговор Славица Гароња. Београд – Нови Сад: Рад – Будућност, 1990.
  • Неклюудов, С. Ю. „Время и пространство в былине”. у: Борис Николаевич Путилов, Вера Константиновна Соколова (ур.). Славянский фольклор. Москва: Наука, 1972: 18–45.
  • Петковић, Данијела. Јунак и сиже епске песме. Београд: Институт за књижевност и уметност, 2019.
  • Петровић, Петар Ж. Живот и обичаји народни у Гружи. Београд: Српска академија наука, 1948.
  • Пешикан Љуштановић, Љиљана. Змај деспот Вук – мит, историја, песма. Нови Сад: Матица српска, 2002.
  • Пешикан Љуштановић, Љиљана. Станаја село запали. Нови Сад: ДОО Дневник – Новине и часописи, 2007.
  • Пешикан Љуштановић, Љиљана. Пишем ти причу. Рефлекси усмене књижевности и традиционалне културе у писаној књижевности и савременој култури Срба. Нови Сад: Академска књига, 2020.
  • Самарџија, Снежана. Увод у усмену књижевност. Београд: Народна књига – Алфа, 2007.
  • Самарџија, Снежана. Биографије епских јунака. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије, 2008.
  • Сувајџић, Бошко. Јунаци и маске. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије, 2005.
  • Чајкановић, Веселин. О српском врховном богу. Београд: Задужбина Милана Кујунџића – Српска краљевска академије, 1941.
  • Drăgulescu, Radu (2007). “Аnalysis of the connotative and denotative meanings of the term ‘dragon’ (balaur) as it appears in the Romanian phytonymy.” Journal of Romanian Literary Studies. October 2017. Journals. 21. 7. 2024.
  • „Karaman, Dujam Srećko”. Hrvatski biografski leksikon. https://hbl.lzmk.hr/clanak/
    karaman-dujam-srecko     1. 7. 2024.
  • Maretić, Tomo. Naša narodna epika. Beograd: Nolit, 1966.
  • Medenica, Radosav. „Matija Murko: 150 godina Asanaginice u literaturi i usmenom predanju”. u: Alija Isaković (ur.). Hasanaginica 1774–1974: prepjevi, varijante, studije, bibliografija. Sarajevo: Svjetlost, 1975: 411–421.
  • Murko, Matija. „Asanaginica sa Šipana”. Nova Evropa, knj. XXVIII, br. 4 i 5, 112–119.
  • Prop, Jakovljevič Vladimir. Historijski korijeni bajke. Prevela Vida Flaker. Sarajevo: Svjetlost, 1990.
Извори
  • Караман, Дујам Срећко. „Народна пјесма из Спљета.” Словинац, год. 5, бр. 14: 209–211.
  • Караџић, Стефановић Вук. Српскe нaрoднe пјeсмe. Kњигa другa (1845). Сaбрaнa дeлa Вукa Kaрaџићa, књигa пета. Приредила Радмила Пешић. Бeoгрaд: Прoсвeтa, 1988.
  • Караџић, Стефановић Вук. Српске народне пјесме I. Београд: Просвета, 1976.
  • Marjanović, Luka. Hrvatske narodne pjesme: što se pjevaju u Gornjoj hrvatskoj krajini i u turskoj Hrvatskoj. Sv. 1 [Pjesme junačke i ženske], Zagreb: tiskom i troškom A. Jakića, 1864.
  • Miklošič, Franc. “Über Goethe’s ‘Klaggesang von der Edlen Frauen des Asan Aga’.” u: Sitzungsberichte der Philosophisch-Historischen Classe der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften. Wien: Hölder, 1883: 413–490.
  • Novaković, Stojan. “Ein Beitrag zur Literatur der serbischen Volkspoesie.” Archiv für slavische Philologie, br. 3, 640–653.