СВЕТИ САВА СРПСКИ И САКРАЛНЕ ОСНОВЕ ДРЖАВЕ НЕМАЊИЋА

Свети Сава 1175-2025 (2025) (120-150 стр.)

АУТОР(И) / AUTHOR(S):Даница И. Поповић

Download Full Pdf   

DOI: https://doi.org/10.46793/850SSava.120P

САЖЕТАК / ABSTRACT:

Настојање Светог Саве Српског да држави Немањића обезбеди сакралне основе, текло је напоредо са политичким успоном Србије, њеним територијалним проширењем и стицањем независности. Ову идеју Сава је развијао у више праваца, саображавајући своје акције врхунским цивилизацијским стандардима епохе. Пут на Свету Гору подразумевао је задобијање аскетских вредности, као извора харизме и ауторитета. Пут у Јерусалим и Сион означио је „преузимање светости“ на простору Свете земље, коју је Сава систематски обишао, односно, „преношење светости“ у српску земљу, посредством најзнаменитијих хришћанских реликвија, прибављених у Цариграду и Палестини. Сакралну ауру држави и Цркви Сава је створио градећи култ родоначелника династије, Светог Симеона Немање, са средиштем око његовог мироточивог гроба у Студеници. Сави такође припада заслуга што је српски народ добио своја репрезентативна света места. Немањина задужбина, Студеница, била је династичка гробна црква и средиште штовања заштитника државе и народа. Жича, катедрални и крунидбени храм, представљала је, посредством драгоцених реликвија, својеврсну супституцију Свете земље на тлу Србије. У жичкој Спасовој цркви чуване су, у датом контексту, и свете мошти Стефана Првовенчаног, као залога легитимитета свих будућих краљевских крунисања. У својим активностима Сава Српски деловао је као богонадахнути свети човек, а његови подухвати били су заоденути ауром чудесног.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

Свети Сава, Симеон Немања, Стефан Првовенчани, култ светих, мироточење, чуда, Света Гора, Света земља, Студеница, Жича

ПРОЈЕКАТ / ACKNOWLEDGEMENT:

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

Извори
  • Доментијан 1988: Доментијан, Живот Светога Саве и Живот Светога Симеуна, прир. Р. Маринковић, Београд.
  • Зборник средњовековних ћириличких повеља 2001: Зборник средњовековних ћириличких повеља и писама Србије, Босне и Дубровника I, 1186–1321, прир. В. Мошин, С. Ћирковиић, Д. Синдик, Београд.
  • Теодосије 1988а: Теодосије, Житија, прир. Д. Богдановић, Београд.
  • Теодосије 1988б: Теодосије, Службе, канони и Похвала, прир. Б. Јовановић-Стипчевић, Београд.
  • Свети Сава 1986: Свети Сава, Сабрани списи, прир. Д. Богдановић, Београд.
  • Стефан Првовенчани 1988: Стефан Првовенчани, Сабрани списи, прир. Љ. Јухас-Георгиевска, Београд.
Литература
  • Благојевић 1994: М. Благојевић, Срби – изабрани народ: о националним и државним интересима у делима Доментијана, Историјски гласник 1–2 , 15–28.
  • Благојевић 1995: М. Благојевић, Свети Сава и „бол за отачаство“, Казивања о Светој Гори, Београд, 47–65.
  • Благојевић 1998: М. Благојевић, Архиепископ Сава – вожд отачаства, Свети Сава у српској историји и традицији, ур. С. Ћирковић, Београд, 63–73.
  • Богдановић 1980: Д. Богдановић, Историја старе српске књижевности, Београд.
  • Богдановић 1997а: Д. Богдановић, Политичка философија средњовековне Србије – могућности једног истраживања, Студије из српске средњовековне књижевности, прир. Т. Суботин-Голубовић, Београд, 98–127.
  • Богдановић 1997б: Д. Богдановић, Суштина просвећености у култури средњовековне Србије, Студије из српске средњовековне књижевности, прир. Т. Суботин-Голубовић, Београд, 89–97.
  • Војводић 2016a: Д. Војводић, На размеђу светова и култура – биће и простори српске средњовековне уметности, Византијско наслеђе и српска уметност II, Сакрална уметност српских земаља у средњем веку, ур. Д. Војводић, Д. Поповић, Београд, 13–39.
  • Војводић 2016б: Д. Војводић, Студенички гроб светог Симеона Српског: прилози грађи и запажања о живопису, Стефан Немања – преподобни Симеон Мироточиви, Зборник радова II, ур. М. Радујко, Београд–Беране, 587–614.
  • Дебљовић-Ристић 2018: Н. Дебљовић-Ристић, Горња испосница Светог Саве у Студеници – обнова дрвеног приступног моста ка кули за становање, Модерна конзервација 6, 95–104.
  • Ђурић 1972: В. Ј. Ђурић, Престо светог Саве, Споменица у част новоизабраних чланова Српске академије наука и уметности, Београд, 93–104.
  • Ђурић 1983: В. Ј. Ђурић, Слика и историја у средњовековној Србији, Глас САНУ 338, 117–133.
  • Живковић 2016: М. Живковић, Студеница: гробна црква родоначелника династије – темељ црквене и државне самосталности, Византијско наслеђе и српска уметност II, Сакрална уметност српских земаља у средњем веку, ур. Д. Војводић, Д. Поповић, Београд, 193–209.
  • Живојиновић 1972: М. Живојиновић, Светогорске келије и пиргови, Београд.
  • Живојиновић 1998: М. Живојиновић, Историја Хиландара I, Београд.
  • Историја српског народа I 1981: Историја српског народа I, Од најстаријих времена до Маричке битке, ур. С. Ћирковић, Београд.
  • Јанковић 1985: М. Јанковић, Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку, Београд.
  • Јевтић 1977: Јеромонах А. Јевтић, Из богословља Светога Саве. Жичка беседа Светога Саве о правој вери, Свети Сава. Споменица поводом осамстогодишњице рођења 1175–1975, Београд, 117–180.
  • Јевтић 1987: О еклисиологији Светога Саве, Студеница у црквеном животу и историји српског народа. Симпосион Богословског факултета у част осамстогодишњице манастира Студенице, ур. П. Симић, Београд, 103–116.
  • Јевтић 1989: А. Јевтић, Божанско и чудесно у српској религијској књижевности, Српска фантастика. Натприродно и нестварно у српској књижевности, ур. П. Палавестра, Београд, 327–338.
  • Јовановић 2001: Т. Јовановић, Књижевно дело патријарха Пајсеја, Београд.
  • Максимовић 2000: Љ. Максимовић, Хиландар и српска владарска идеологија, Осам векова Хиландара: Историја, духовни живот, књижевност, уметност и архитектура, ур. В. Кораћ, Београд, 9–16.
  • Марјановић-Душанић 1994: С. Марјановић-Душанић, Владарске инсигније и државна симболика у Србији од XIII до XV века, Београд.
  • Марјановић-Душанић 1997: С. Марјановић-Душанић, Владарска идеологија Немањића, дипломатичка студија, Београд.
  • Марјановић-Душанић 2000: С. Марјановић-Душанић, Хиландар као Нови Сион Немањиног отачаства, Осам векова Хиландара: Историја, духовни живот, књижевност, уметност и архитектура, ур. В. Кораћ, Београд, 17–24.
  • Марјановић-Душанић 2004: С. Марјановић-Душанић, Молитве светих Симеона и Саве у владарском програму Краља Милутина, Зборник радова Византолошког института 41, 235–250.
  • Марјановић-Душанић 2007: С. Марјановић-Душанић, Свети краљ. Култ Стефана Дечанског, Београд.
  • Марјановић-Душанић 2015: С. Марјановић-Душанић, Харизма и ауторитет: скица за хагиографски портрет Светог Саве, Зборник радова Византолошког института 52, 278–289.
  • Марјановић-Душанић 2019: С. Марјановић-Душанић, Српски успон на краљевство: тумачења и значења обреда крунисања, Краљевство и архиепископија у српским и поморским земљама Немањића, ур. Љ. Максимовић, С. Пириватрић, Београд, 147—188.
  • Марјановић-Душанић 2025: С. Марјановић-Душанић, Концепти национализма и патриотизма у политичком дискурсу српског средњовековља: теоријски оквири, Концепти национализма и патриотизма у српском политичком дискурсу, Средњи век, нови век, савремено доба, Књига прва, ур. С. Марјановић-Душанић, А. З. Савић, Београд, 29–49.
  • Марковић 2009: М. Марковић, Прво путовање светог Саве у Палестину и његов значај за српску средњовековну уметност, Београд.
  • Миљковић 2008: Б. Миљковић, Житија светог Саве као извори за историју средњовековне уметности, Београд.
  • Миљковић 1999/2000: Б. Миљковић, Хиландарски Часни крст и стара манастирска ставротека, Зборник радова Византолошког института 38, 287–297.
  • Павловић 1965: Л. Павловић, Култови лица код Срба и Македонаца (Историјско-етнографска расправа), Смедерево.
  • Петровић 1990: М. М. Петровић, О Законоправилу или Номоканону светога Саве. Расправе, Београд.
  • Пириватрић 2015: С. Пириватрић, Хронологија и историјски контекст подизања манастира Студенице. Прилог истраживању проблема, Зограф 39, 47–56.
  • Пириватрић 2019: С. Пириватрић, Криза византијског света и постанак краљевства, Краљевство и архиепископија у српским и поморским земљама Немањића, ур. Љ. Максимовић, С. Пириватрић, Београд, 107—146.
  • Поповић Д. 1992: Д. Поповић, Српски владарски гроб у средњем веку, Београд.
  • Поповић Д. 2002: Д. Поповић, Пустиножитељство светог Саве Српског, Култ светих на Балкану II, ур. М. Детелић, Крагујевац.
  • Поповић Д. 2004: Д. Поповић, Монах-пустињак, Приватни живот у српским земљама средњега века, ур. С. Марјановић-Душанић, Д. Поповић, Београд, 252–285.
  • Поповић Д. 2006: Д. Поповић, Под окриљем светости. Култ светих владара и реликвија у средњовековној Србији, Београд.
  • Поповић Д. 2007: Д. Поповић, Пустиње и свете горе средњовековне Србије – писани извори, просторни обрасци, градитељска решења, Зборник радова Византолошког института 43, 253–274.
  • Поповић Д. 2018: Д. Поповић, Ризница спасења. Култ реликвија и српских светих у средњовековној Србији, Београд – Нови Сад.
  • Поповић Д. 2019: Д. Поповић, Српски владарски и архиепископски гроб у средњем веку – нова сазнања и тумачења, Краљевство и архиепископија у српским и поморским земљама Немањића, ур. Љ. Максимовић, С. Пириватрић, Београд, 355–381.
  • Поповић Д. 2023: Д. Поповић, Испосница Светог Саве у Кареји – „Типикарница“, Хиландарски годишњак за 2024. годину, Манастир Хиландар.
  • Поповић Д., Поповић М. 2018: Д. Поповић, М. Поповић, Испоснице манастира Милешеве, Саопштења L, 9-32.
  • Поповић М. 2015: М. Поповић, Манастир Студеница – археолошка открића, Београд.
  • Радујко 2000/2001: М. Радујко, Престо светог Симеона, Зограф 28, 55–86.
  • Радујко 2002/2003: М. Радујко, Камено сапрестоље и фриз фреско-икона у олтару жичке цркве Вазнесења Христовог, Зограф 29, 93–115.
  • Радујко 2012: М. Радујко, Благослов и венчање великог жупана Стефана Немањића. Структура, извори, симболичка и идеолошко-политичка стратегија обреда, Византијски свет на Балкану I—II, ур. Б. Крсмановић, Љ. Максимовић, Р. Радић, Београд, 253–282.
  • Радујко 2020: М. Радујко, Епископски престо у српским земљама од IX до XVIII века, I–II, Београд.
  • Савић 2025: А. З. Савић, Novus Israel: Нацрт за историју идеје о богоизабрању код Срба (XIII—XVI век), Концепти национализма и патриотизма у српском политичком дискурсу, Средњи век, нови век, савремено доба, Књига прва, ур. С. Марјановић-Душанић, А. З. Савић, Београд, 51–80.
  • Слијепчевић 1991: Ђ. Слијепчевић, Историја Српске православне цркве, Прва књига. Од покрштавања Срба до краја XVIII века, Београд.
  • Темерински 1986: С. Темерински, Горња испосница у Савову код Студенице, Осам векова Студенице, Београд, 257–260.
  • Ћирковић 1997: С. Ћирковић, Срби у средњем веку, Београд.
  • Успенский 2003: Ф. Б. Успенский, Нетленность мощей: опыт сопостовительного анализа греческой, русской и скандинавской традиции, Восточнохристианские реликвии, ур. А. М. Лидов, Москва, 151–160.
  • Ферјанчић 1989: Б. Ферјанчић, Србија и византијски свет у првој половини XIII века (1204-1261), Зборник радова Византолошког института 27–28, 103–148.
  • Ферјанчић, Максимовић 1998: Б. Ферјанчић, Љ. Максимовић, Свети Сава и Србија између Епира и Никеје, Свети Сава у српској историји и традицији, ур. С. Ћирковић, Београд, 13–25.
  • Чанак-Медић, Поповић Д., Војводић 2014: М. Чанак-Медић, Д. Поповић, Д. Војводић, Манастир Жича, Београд.
  • Шакота 1988: М. Шакота, Студеничка ризница, Београд.
  • Шаркић 1995: С. Шаркић, Средњовековно српско право, Нови Сад.
  • Шпадијер 2014: И. Шпадијер, Светогорска баштина. Манастир Хиландар и стара српска књижевност, Београд.
*
  • Angenendt 1991: A. Angenendt, Corpus incorruptum. Eine Leitidee der mittelalterlichen Reliquienverehrung, Saeculum 42, Heft ., 320–348.
  • Biliarsky 1993: I. Biliarsky, Le rite du couronnement des tsars dans les pays slaves et promotion d’autres ‘axiai’, Orientalia Christiana Periodica 59/1, 91–139.
  • Chitty 1966: D. J. Chitty, The Desert a City. An Introduction to the Study of Egyptian and Palestinian Monasticism under the Christian Empire, Oxford.
  • Cvetković, Hahn 2015: B. Cvetković, C. Hahn, Imperial Aspirations: Relics and Reliquaries of the Byzantine Periphery, Convivium II/1, 182–201.
  • Della Dora 2016: V. Della Dora, Landscape, Nature and the Sacred in Byzantium, Cambridge.
  • Déroche 1993: V. Deroche, Pourquoi ecrivait-on des recueils de miracles? L’exemple des miracles de Saint Artemios, Les saints et leur sanctuaire a Byzance. Textes, images et monuments, ed. C. Jolivet-Levy, M. Kaplan, J.-P. Sodini, Paris, 95–116.
  • Eastmond 2003: A. Eastmond, „Local Saints, Art, and Regional Identity in the Orthodox World after the Fourth Crusade, Speculum 78, 707–749.
  • Efthymiadis 2014: E. Efthymiadis, Collection of Miracles, The Ashgate Research Companion to Byzantine Hagiography II. Genres and Contexts, ed. E. Efthymiadis, Farnham—Burlington, 103–142.
  • Endsjø 2008: D. O. Endsjø, Primordial Landscapes, Incoruptible Bodies. Desert Ascetism and the Christian Appropriation of Greek Ideas on Geography, Bodies and Immortality, New York.
  • Flusin 1983: B. Flusin, Miracle et l’histoire dans l’oeuvre de Cyrille de Skythopolis, Paris.
  • Frolow 1961: A. Frolow, La relique de la Vraie Croix. Recherches sur le developpement d’un culte, Paris.
  • Kantorowicz 1965: H. Kantorowicz, The „King’s Advent“ and the enigmatic panels in the doors of Santa Sabina, Selected Studies, New York, 37–77.
  • Kaplan 2000: M. Kaplan, Le miracle est-il necessaire au saint byzantin?, Miracle et Karāma, ed. D. Aigle,Turnhout, 167–196.
  • Kaplan 2011a: M. Kaplan, Les normes de la saintete a Byzance (VIe-XIe siecle), M. Kaplan, Pouvoirs, eglise et saintete, Essais sur la societe byzantine, Paris, 53–73.
  • Kaplan 2011b: M. Kaplan, L’ensevelissement des saints: rituel de creation des reliques et sanctification a Byzance a travers les sources hagiographiques (Ve – XIIe siecle), in: Pouvoirs, eglise et saintete, Essais sur la societe byzantine, Paris, 127–145.
  • Klein 2004a: H. Klein, Byzanz, der Westen und das „wahre“ Kreuz. Die Geschichte einer Reliquie und ihrer kunstlerichen Fassung in Byzanz und im Abendland, Wiesbaden.
  • Klein 2004b: H. Klein, Eastern Objects and Western Desires. Relics and Reliquaries between Byzantium and West, DOP 58, 283–314.
  • Lenhof 1993: G. Lenhof, The Notion of „Uncorrupted Relics“ in Early Early Russian Culture, Slavic Cultures in the Middle Ages, ed. B. Gasparov, O. Raevsky-Hughes, Oxford, 252–275.
  • Lidov 2009: A. M. Lidov, New Jerusalems. Transferring of the Holy Land as Generative Matrix of Christian Culture, New Jerusalems, 8–10.
  • Maksimović 1988: Lj. Maksimović, L` ideologie du souverain dans l` Etat serbe et la construction de Studenica, Студеница и византијска уметност око 1200. године, ур. В. Кораћ, Београд 1988, 35–49.
  • Marjanović-Dušanić 2017: S. Marjanović-Dušanić, L’ecriture et la saintete dans la Serbie medievale, Turnhout.
  • Miljković 2008: B. Miljković, Serbia and the Holy Land from the 12th to the 15th century, Routes of Faith in the Medieval Mediterranean. History, Monuments, People, Pilgrimage Perspectives, Thessalonike, 160–165.
  • New Jerusalems 2009: New Jerusalems. Hierotopy and Iconography of Sacred Spaces, ed. A. Lidov, Moscow.
  • Ousterhout 1997/1998: R. Ousterhout, Flexible Geography and Transportable Topography, The Real and Ideal Jerusalem in Jewish, Christian and Islamic art, ed. B. Kuhnel, Jewish Art 23–24, 393–404.
  • Patrich 1995: J. Patrich, Sabas, Leader of Palestinian Monasticism. A Comparative Study in Eastern Monasticism, Fourth to Seventh Centuries, Washington D. C.
  • Pentcheva 2010: B. Pentcheva, The Sensual Icon: Space, Ritual, and the Senses in Byzantium, University Park, Pennsylvania.
  • Pentcheva 2017: B. Pentcheva, Hagia Sophia: Sound, Space and Spirit in Byzantium, University Park, Pennsylvania.
  • Pentcheva 2023: B. Pentcheva, Audiovision in the Middle Ages: Sainte-Foy at Conques, Stanford.
  • Popović D. 2009: D. Popović, Desert as Heavenly Jerusalem: The Imagery of a Sacred Space in Making, New Jerusalems, 151–175.
  • Popović D. 2024: D. Popović, The Landscape of Monastic Endeavour: The Choices of St Sava of Sebia, Balcanica LV (2024), 9–122.
  • Popović S. 2001: S. Popović, Sabaite Influences on the Church of Medieval Serbia, The Sabaitic Heritage in the Orthodox Church from the Fifth Century to the Present, ed. J. Patrich, Leuven, 385–407.
  • Radujko 2001: M. Radujko, L’ “`Αρχιερατκός Θρόνος“ des eveques de Moravica et la peinture de Saint-Achille a Arilje, Cahiers archeologiques 49, 143–178.
  • Savić 2020: A. Z. Savić, Athos – Jerusalem – Sinai: Peregrinations and Identities in the Lives of St Sava of Serbia, South-Eastern Europe and the Eastern Mediterranean, ed. I. Feodorov, Brǎila, 23–52.
  • Stroumsa 1999: G. G. Stroumsa, Mystical Jerusalem, Jerusalem its Sanctity and Centrality to Judaism, Christianity, and Islam, ed. L. I. Levine, New York, 349–370.
  • Špidlik, Tenace, Čemus 1999: T. Špidlik, S. J., M. Tenace, R. S. J. Čemus, Questions monastiques en Orient, Roma.
  • Talbot 2001a: A.- M. Talbot, Les saintes montagnes a Byzance, Le sacre et son inscription dans l’espace a Byzance et en Occident, etudes comparees, ed. M. Kaplan, Paris, 263–318.
  • Talbot 2001b: A. M. Talbot Byzantine Pilgrimage to Holy Land from the Eight to the Fifteenth Century, The Sabaitic Heritage in the Ortodox Church, ed. J. Patrich, Leuven, 97–110.
  • Walker 1990: P. W. L. Walker, Holy City, Holy Places? Christian Attitudes to Jerusalem and the Holy Land in the Fourth Century, Oxford.
  • Wilken 1992: R. L. Wilken, The Land Called Holy, Palestine in Christian History and Thought, New Haven and London.