Манастир Манасија : Сажети преглед повести манастира Манасија у светлости историјских извора у периоду од оснивања манастира до ослобођења од Османлија

Саборност XVIII (2024)  (стр. 109-142)

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Срећко Петровић

Download Full Pdf  

DOI: 10.46793/sabornost24.109P

САЖЕТАК / ABSTRACT:

Историја манастира Манасија током прва четири века његовог постојања слабо је позната. У историјски изворима среће се невелики број кратких помена овог манастира. Без икаквих претензија на исцрпност, овај рад читаоцима предлаже преглед познатих чињеница из историје манастира Манасија заснован најпре на једном прелиминарном читању историјске грађе — старих писаних споменика, летописа и родослова, записа, објављених османлијских дефтера и других релевантних докумената, а потом и расположиве литературе. У овом раду понуђен је преглед историје манастира Манасија у периоду од оснивања манастира до ослобођења од Османлија, односно од почетка 15. до почетка 19. века. У раду су у угластим заградама наведена упућивања на коришћене историјске изворе (у облику скраћеница, за које су на крају рада дата разрешења), а у фуснотама испод текста упућивања на литературу.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

: Манастир Ресава — Манасија, Деспот Стефан Лазаревић, стари српски летописи и родослови, стари српски натписи и записи, турски дефтери, монаси манастира Манасија

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES

  • Богићевић, М. (1989). Стеван Синђелић, ресавски војвода и његово доба. Београд: „Вук Караџић”.
  • Божић, И., и Ђурић, В. Ј. (ур.). (1975). О кнезу Лазару: научни скуп у Крушевцу, 1971. Београд — Крушевац: Филозофски факултет, Одељење за историју уметности — Народни музеј Крушевац.
  • Војновић, Ж. Д. (2018). Манастирске библиотеке на подручју Карловачке митрополије у 18. веку. Докторска дисертација. Универзитет у Београду, Филолошки факултет.
  • Вујовић, Б. (1986). Уметност обновљене Србије 1791–1848. Београд: Просвета — Републички завод за заштиту споменика.
  • Гарић Петровић, Г. (2010). Демографске прилике и мрежа парохија у Београдској епархији од 1718. до 1739. године. Историјски часопис, LIX, 267–296.
  • Дероко, А. (1953). Монументална и декоративна архитектура у средњевековној Србији. Београд: Научна књига.
  • Динић, М. Ј. (1962). За историју рударства у средњевековној Србији и Босни. Део 2. Београд: Научно дело.
  • Добросављевић, В. (2020). Стефан Лазаревић: ратник и владар. Београд: Удружење „Поредак”.
  • Драгашевић, Ј. (1881). Полострово Илирско (Балканско) са гледишта војно: студија од [Јована] Драгашевића. У Београду: штампано у Државној штампарији.
  • Ђокић, Н., и Думић, О. (2014). Сибничке цркве. Каленић, XXXIII, 2 (212), 39–43.
  • Зиројевић, О. (1971). Смедеревски санџакбег Али-бег Михалоглу. Зборник [Матице српске] за историју, 3, 9–27.
  • Зиројевић, О. (1994). Попис манастира Смедеревског санџака из 1516. Саопштења XXVI, 157–160.
  • Ивановић, М. Б. (2013). Властела државе српских деспота. Необјављена докторска дисертација, Универзитет у Београду, Филозофски факултет.
  • Јовановић, Г. (2017). Молитвени запис на свитку ктиторске фреске Деспота Стефана Лазаревића. У Д. Мршевић-Радовић и Б. Сувајџић (ур.), Предавања 6. Семинар српског језика књижевности и културе (стр. 23–33). Београд: Међународни славистички центар — Филолошки факултет. https://doi.org/10.18485/msc_pred.2017.6.ch2.
  • Јовановић, Г. (2019). Насељена места у Ресави у турско доба. У Д. Мршевић-Радовић и Б. Сувајџић (ур.), Предавања 8. Семинар српског језика књижевности и културе (стр. 23–30). Београд: Међународни славистички центар — Филолошки факултет. https://doi.org/10.18485/msc_pred.2019.8.ch2.
  • Јовановић, Д. (2009). Јагодинска, Ћупријска и Параћинска нахија у Првом и Другом српском устанку. Јагодина: Историјски архив Јагодина.
  • Катанић, Н. (1988). Декоративна камена пластика моравске школе. Београд: Просвета — Републички завод за заштиту споменика културе.
  • Катић, С., и Урошевић, У. (2015). Вакуфи у сумарном попису Смедеревског санџака из 1530. године. Мешовита грађа, XXXVI, 37–72.
  • Кнежевић, Б. (1989). Манастири y Браничеву према турском попису из 1467. године. Саопштења, XX–XXI, 197–209.
  • [Котуровић, С. М.] (1884). Одломци из историје Београда: Београд од 1689. до 1717. год. Годишњица Николе Чупића, VI, 141–188.
  • Кошутић, Р. (1894). Писма из Петрограда. Просветни гласник, XV, 4, 193–203.
  • Крстић, А. Р. (2021). Ресавска звона и монашка издаја — о једној вести из Никољског и Бранковићевог летописа. У Г. Јовановић (ур.), Дани српскога духовног преображења XXVII. Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XI: научни скуп Деспотовац–Манасија, 20–21. август 2019. године (стр. 181–202). Деспотовац — Београд: Народна библиотека „Ресавска школа” — Институт за српски језик САНУ.
  • Марић Јеринић, М. П. (2021). Печатњак манастира Манасије у збирци Народног музеја у Београду. У Г. Јовановић (ур.), Дани српскога духовног преображења XXVII. Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XI: научни скуп Деспотовац–Манасија, 20–21. август 2019. године (стр. 269–283). Деспотовац — Београд: Народна библиотека „Ресавска школа”, Деспотовац — Институт за српски језик САНУ.
  • Миљковић, Е., и Крстић, А. (2008). На раскршћу две епохе: континуитет и промене друштвене структуре у Браничеву у 15. веку. Историјски часопис, LVI, 279–304.
  • Мирковић, Л. (1930). Белешка о Бођанима. Гласник Историског друштва у Новом Саду, III, I, 107.
  • Митровић, Ј. Д. (1932). Ћуприски округ до 1833. године. У Д. М. Јоксимовић (ур.), Темнићски зборник. Прва књига (стр. 83–143). Београд: Штампарија „Привредник”.
  • Михаљчић, Р. (1989). Лазар Хребељановић: историја, култ, предање. 2. издање. Београд: БИГЗ.
  • Мишић, С., и Јечменица, Д. (ур.) (2014). Кнегиња Милица — монахиња Јевгенија и њено доба: тематски зборник радова са научног симпозијума одржаног 12. септембра 2014. године у Манастиру Љубостињи. Трстеник — Београд: Народна библиотека „Јефимија” — Филозофски факултет.
  • Мишковић, Ј. (1887). Неки стари градови и њихове околине у Краљевини Србији. Старинар, 4, 3, 65–73.
  • Момировић, П. (1980). Манастир Бођани. Бођани: Српски православни манастир Бођани.
  • Момировић, П. (1993). Прилог историји манастира Ковиља. Саопштења XXV, 209–218.
  • Павловић, М. (2016). Војно административно уређење Смедеревског санџака 1739–1788. Докторска дисертација. Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет, Одсек за историју.
  • Павловић, Н. Д. (2018). Деспот Стефан Лазаревић. Београд: Центар за изучавање традиције „Укронија”.
  • Поповић, М. (1933). Историјска улога Српске Цркве у чувању народности и стварању државе. Београд: [б. и.].
  • Пурковић, М. А. (1978). Кнез и деспот Стефан Лазаревић. Београд: Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве.
  • Симић, Г., и Вукадиновић, С. (2018). Утврђење манастира Ресаве: од замисли до остварења. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе.
  • Симић, Г. (2007). Манастир Ресава. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе.
  • Станојевић, С., Мирковић, Л., и Бошковић, Ђ. (1928). Манастир Манасија. Београд: Народни музеј у Београду.
  • Стошић, Љ. Н. (2023). На размеђу Истока и Запада: Жефаровић у манастиру Бођани (1737). Живопис, 12, 55–64. https://doi.org/10.18485/zivopis.2023.12.12.3.
  • Тодић, Б. (1995). Манастир Ресава. Библиотека Наслеђе. Београд: „Драганић”.
  • Томић, С., и Николић, Р. (ред.) (1964). Манасија: историја — живопис. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе.
  • Точанац, И. (2008). Српски народно-црквени сабори (1718–1735). Београд: Историјски институт.
  • Тричковић, Р. (1979). Ћуприја и средње Поморавље до Првог српског устанка. У В. Чубриловић (ур.), Бој на Иванковцу 1805 (стр. 85–169). Београд — Ћуприја: Српска академија наука и уметности — Самоуправна интересна заједница културе Скупштине општине Ћуприја.
  • Тричковић, Р. (1995). Београд под турском влашћу 1521–1804. године. У Н. Тасић и др. (ур.), Историја Београда (стр. 91–141). Београд: Балканолошки институт САНУ — ИК „Драганић”.
  • Храбак, Б. (1993). Бројност свештенства и манастира и организованост Цркве у Србији од 1470. дo 1570. године. У М. Вуловић (ур.), Богородица Градачка у историји српског народа (стр. 125–153). Чачак: Народни музеј Чачак.
  • Цисарж, Б. А. (1986а). Један век периодичне штампе Српске Православне Цркве. Библиографски опис часописа и листова са прегледом-садржајем свих радова објављених у њима од 1868–1970. Књига 1, А–М. Београд: Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве.
  • Цисарж, Б. А. (1986б). Један век периодичне штампе Српске Православне Цркве. Библиографски опис часописа и листова са прегледом-садржајем свих радова објављених у њима од 1868–1970. Књига 2, Н–Ш. Београд: Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве.
  • Чубриловић, В. (1983). Одабрани историјски радови. Београд: Народна књига.
  • Шелмић, Л. (2003). Иконе манастира Бођана из прве половине XVIII века. Зборник Матице српске за ликовне уметности, 34–35, 279–292 + Т I–VI.
  • Amedoski, D. (2023). Tracing the Forgotten Dervish Lodge (Zaviye) of Mihaloğlu Alaaddin Ali Bey in Kruševac. Vakıflar Dergisi, 60, 9–21. https://doi.org/10.16971/vakiflar.1315912.
  • Matković, P. (1879а). Putovanja po Balkanskom poluotoku XVI. vieka. Rad Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti, XLIX, 103–164.
  • Matković, P. (1879б). Putovanja po Balkanskom poluotoku XVI. vieka. 1. Felix Petančić i njegov opis puteva u Tursku. U Zagrebu: Tisak Dioničke tiskare.