ИНСТИТУЦИЈЕ И НОРМАТИВ НАУЧНОГ ЗНАЊА: КЉУЧНЕ ВЕЗЕ ЗА БУДУЋНОСТ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА

Одрживи развој : вектор Србије ка будућности (2024), str. 299-317

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Лана Павловић-Алексић

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/82154-04-4.299PA

САЖЕТАК /ABSTRACT:

Овај прегледни рад Институције и норматив научног знања: кључне везе за будућност одрживог развоја, испитује одабране антрополошке теорије политичких институција и представља одређене резултате о нормативима научног знања из једног од савремених истраживања научне космологије из области политичких наука. У прегледном раду се показује да би релације политичких институција и норматива научних знања могле да буду један од кључних фактора у одређивању будућности одрживог развоја. Дискурзивна анализа и интерпретативни приступ антрополошких критичких теорија културе основни је метод испитивања. Први задатак је да се сагледа избор антрополошких теорија о политичким институцијама. Етнографски материјал за приказ примера је политика међународне институције УНЕСКО. Други задатак је схематска интерпретација резултата истраживања научне космологије и међународног поретка. Истраживање научне космологије и међународног поретка, како се показало, нуди драгоцене налазе за свеобухватну интеграцију модела научних сазнања о одрживом развоју у политичке институције на свим нивоима. Артикулација одрживог развоја у политичким институцијама зависи од ангажованог приступа који подразумева употребу микро, мезо и макро перспективе, теорија и пракси са континуитетом праћења актуелних друштвених трендова. То такође зависи од трансдисциплинарне формулације политика. Студија о научној космологији нам показује да употреба научних идеја и динамика апропријације научних достигнућа у политичким институцијама стварале су, стварају и ствараће темеље и обликовати услове одрживог развоја. Иако се примена норми научног знања у појединим политичким институцијама показала као кључни услов за успех у развоју модела политичке релевантности за одрживи развој, култура политичког терена у коме се примењују модели као и методе примена модела одређују исходе. У закључку се констатује да се на динамици примене или одстуства примене норматива научног знања у политичким институцијама мобилишу сврхе одрживог развоја и конституишу политички процеси за изгадњу друштва које живи у скаду са принципима одрживог развоја.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS: 

институција, култура, одржви развој, научно знање, антропологија

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

 

  • Allan B. B. Scientific Cosmology and International Orders. Cambridge: Cambridge Studies in International Relations.
  • Barnard, A. 2011. Social Anthropology and Human Origins. Cambridge: Cambridge University Press.
  • Barnett, H. 1953. Innovation: the basis of cultural change. New York: McGrow-Hill Book Company.
  • Carpenter, E. 1974. Oh, What a Blow that Phantom Gave Me. New York: Bantam Books.
  • Daglas, M. & S. 2003 (1998). Osobe koje nedostaju. Kritika društvenih nauka. Beograd: Samizdat B92.
  • Дебре Р. 2000. Увод у медиологију. Београд: Клио.
  • Derrida, J. 1978. „Structure, Sign and Play in the Discourse of the Human Sciences“. In Writing and Difference, Jacques Derrida, 278–294. Chicago: University of Chicago Press.
  • Douglas, M. 2011 [1986]. How Institutions Think. Oxon: Routledge.
  • Douglas, M. „Culture as Explanation: Cultural Concerns“. In International Encyclopaedia of the Social and Behavioural Sciences, eds. Neil J. Smelser and Paul B. Baltes, 3147–3151. Amsterdam: Elsevier.
  • Dupré, L.1993. Passage to Modernity. New Haven: Yale University Press.
  • Eriksen, T. 2001. Between universalism and relativism: A critique of the UNESCO concepts of culture. In Culture and Rights: Anthropological Perspectives eds., Jane Cowan, Marie-Bénédicte Dembour and Richard Wilson, 127–148. Cambridge: Cambridge University Press.
  • Finkielkraut, A. 1995 [1987]. The Defeat of the Mind. New York: Columbia University Press.
  • Geertz, C. 1976. Art as a Cultural System. MLN, Comparative Literature 91(6): 1473−1499.
  • Geertz, C. Available light: anthropological reflections on philosophical topics. Princeton: Princeton University Press.
  • Gledhill, J. 2000 [1994]. Power and its Disguises: Anthropological Perspectives on Politics. London: Pluto Press.
  • Handler, R. Cultural property and culture theory. Journal of Social Archaeology, Vol 3(3): 353–365.
  • Hannerz, U. Reflections on Varieties of Culture Speak. European journal of cultural studies 2(3): 393−407.
  • Honneth, A. Pathologies of reason: on the legacy of critical theory. New York: Columbia University Press.
  • Krugman, P. The Return of Depression Economics and the Crisis of 2008. London: Penguin Books.
  • Malinowski, B. [1944]. A Scientific Theory of Culture and Other Essays. New York: Galaxy Book.
  • Moyn, S. & Sartori, A. Global intellectual history. Chichester: Columbia University Press.
  • Норис , K. 1990 [1982]. Деконструкција: крај метафизике – од Ничеа до Дериде. Београд: Нолит.
  • O’Brien, Michael J. and Stephen J. Shannon. 2010. Innovation Cultural Systems. Contributions from Evolutionary Anthropology. Cambridge: MIT Press.
  • Павловић-Алексић, Л. 2016. „Изводи из историје идеја о наративима“. Култура полиса, 30: 155-169.
  • Павловић-Алексић, Л. 2018. Мисија Унеска и промене концепта културе 1945. до 2015. године из антрополошке перспективе. Докторска дисертација. Универзитет у Београду, Филозофски факултет: 2-14.
  • Павловић-Алексић, Л. 2019. „Трагом антрополошких истраживања институција или како истерати коња из скупштине и везати га где ти газада каже“.Зборник „Отете институције у Србији“. Теорија и пракса, ур. С. Продановић, Г. Пудар и М. Велинов. Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду: 53-73.
  • Pohoaţă, I., Diaconaşu, D. E., Crupenschi, V. M. 2021. The Sustainable Development Theory: A Critical Approach, Volume 2, When Certainties, Become Doubts. Cham: Palgrave Macmillan.
  • Rapport, N. & Overing, 2007. Social and Cultural Anthropology: The Key Concepts. Oxon: Routledge.
  • Shweder, A. R. „Culture: Contemporary Views“. In International Encyclopaedia of the Social and Behavioural Sciences, eds. Neil J. Smelser and Paul B. Baltes, 3151–3158. Amsterdam: Elsevier.
  • Шуваковић , M. Појмовник модерне и постмодерне ликовне уметности и теорије после 1950. Београд, Нови Сад: Српска академија наука и уметности и Прометеј.
  • Valderrama, F. 1995. History of UNESCO. Paris: UNESCO Publishing.