Житије Светог Петра Коришког — историја испитивања душе

Саборност XVII (2023)  (стр. 113-125)

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Јована Савић

Е-АДРЕСА / E-MAIL: saviccjovana96@gmail.com

Download Full Pdf  

DOI: 10.46793/sabornost23.113S

САЖЕТАК / ABSTRACT:

У раду се испитује Житије Светог Петра Коришког, Теодосија Хиландарца, указује се на утицај византијске хагиографске књижевности, кроз поређење са Житијем Светог Антонија, али и на посебности и јединствености овог житија. У уводу се кратко образлажу историјске и политичке околности у којима је ово житије настало. У наставку рада говори се о напуштању породице као једне од главних ометајућих фактора за подвизавање и скреће се пажња на једнообразна тумачења халуцинација којима су подвижници изложени. Испитују се и подвижнички напори при чему је акценат стављен на сукоб са змијом, а потом се износи и виђење Петра Коришког као средњовековног Јова. На крају се сагледава страдање и значај тога страдања за обожење подвижника.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

житије, Теодосије, Свети Петар Коришки, Атанасије Александријски, Свети Антоније, пустиња, подвижник

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

  • Бојовић, Д. (2004). Пројекција митарстава у Житију Светога Петра Коришког. Црквене студије, год. I, бр. 1, 121–129.
  • Јевтић, А. (2002). Аскетика. Београд–Србиње–Ваљево: Хришћанска мисао.
  • Јеротић, В. (1984). Дарови наших рођака: Психолошки огледи из домаће књижевности. Књ. 1. Београд: Просвета, 11–57.
  • Јеротић, В. (1998). Индивидуализација и(или) обожење. Београд: Арс Либри.
  • Јовановић, Т. (2012). Мотив змије у апокрифима. У М. Детелић и Л. Делић (ур.), Гује и јакрепи: књижевност, култура (стр. 245–255). Београд: Балканолошки институт САНУ.
  • Jung, C.G. (1958). Answer to Job: Fiftieth Anniversary Edition (Trans. R.F.C. Hull). Princeton, NJ: Princeton University Press.
  • Лествичник, Ј. (2008). Лествица. Београд: Света српска Царска Лавра манастир Хиландар.
  • Мидић, И. (2010). Проблем смрти у хришћанској теологији. Саборност, 4, 51–65.
  • Мидић, И. (2018). Основни елементи православне гносеологије. Саборност, 12, 1–16.
  • Милојевић, С. (2019). Типологија страдања и смрти у старој српској књижевности. Докторска дисертација. Универзитет у Нишу.
  • Павловић, М. (1988). Теодосијево житије Петра Коришког. У Теодосије, Житија, књ. 5, св. 1 (стр. 92–96). Београд: Просвета: Српска књижевна задруга.
  • Станковић, В. (2022). Милутин, свети краљ. Београд: Вукотић Медиа.
  • Стојановић-Ђорђевић, Ј. (1986). Предговор. У Стара српска књижевност (стр. 5–22). Београд: Рад.
  • Трифуновић, Ђ. (2009). Стара српска књижевност. Београд: Чигоја штампа.
  • Ћупић, З. (2020). Бесови у њему и бесови ван њега — коначна победа. Баштина, 52, 67–81.
  • Цамблак, Г. (1936). Живот краља Стефана Дечанског. Старе српске биографије XV и XVII века. Књ. 2, св. 3. Београд: Српска књижевна задруга, 1–40.