Бели рубац Пресвете Богородице у олтарским апсидама српских манастирских храмова XIII–XIV столећа: теолошки и литургиолошки аспекти

Саборност XVII (2023)  (стр. 47-62)

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Србољуб Убипариповић

Е-АДРЕСА / E-MAIL: subiparipovic@bfspc.bg.ac.rs

Download Full Pdf  

DOI: 10.46793/sabornost23.047U

САЖЕТАК / ABSTRACT:

У овом раду је истраживана пракса живописања личности Пресвете Богородице у олтарским апсидама српских манастирских храмова (Студеница, Грачаница, Дечани), а која је приказана са белим рупцем за појасом. Препознајући пре свега недвосмислени теолошки и евхаристијски контекст места и наведеног начина изображавања Дјеве Марије, укорењен у светоотачкој и богослужбеној традицији Православне Цркве, аутор изводи претпоставку да је реч о детаљу који символизује најстарији покривач Свете трпезе — илитон. Такође, ово становиште је изложено и протумачено у светлу разумевања личности Пречисте Богородице као живе Трпезе, у оквиру које хришћанима бива дарован Богочовек Христос као небески Хлеб и лек бесмртности.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

Пресвета Богородица, рубац, олтар, Трпеза, илитон, Евхаристија

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

  • Γερμανοῦ Κωνσταντινουπόλεως. Λόγος εἰς τὰ Ἐγκαίνια τοῦ σεβασμίου ναοῦ τῆς ὑπεραγίας Δεσποὶνης ἡμῶν Θεοτόκου. καὶ εἰς τὰ ἄγια σπάργανα τοῦ Κυρίου ἡμῶν Ἰησοῦ Χριστοῦ, PG 98, 372D–384A.
  • St. Germanus of Constantinople. (1984). On the Divine Liturgy. The Greek Text with Translation, Introduction and Commentary by Paul Meyendorff. Crestwood, New York: St. Vladimir’s Seminary Press.
  • Ἰουστίνου Φιλοσόφου καὶ Μάρτυρος. Ἀπολογία Αʹ. (1985). У ΕΠΕ 77. Πατερικαί ἐκδόσεις „Γρηγόριος ὁ Παλαμᾶς”: Θεσσαλονίκη, 73–197.
  • Јован Дамаскин. Апологетска слова против опадача светих икона. (мајоктобар 1988). Превео са грчког Амфилохије Радовић. У Градац година 16 82–83–84, 12–29.
  • Јован Дамаскин. Беседа на Благовести Пресвете Владичице наше Богородице. (2002). У Свети Јован Дамаскин. Беседе. Превео са грчког Епископ Атанасије [Јевтић]. Требиње, Врњци: Манастири Хиландар, Острог, Тврдош и Братство Св. Симеона Мироточивог, 347–360.
  • Јован Дамаскин. Беседа на Рођење Пресвете Богородице Марије. (2002). У Свети Јован Дамаскин. Беседе. Превео са грчког Епископ Атанасије [Јевтић]. Требиње, Врњци: Манастири Хиландар, Острог, Тврдош и Братство Св. Симеона Мироточивог, 273–290.
  • Јован Дамаскин. Похвала на Свето и Преславно Успеније и Пресељење Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије. Беседа друга. (2002). У Свети Јован Дамаскин. Беседе. Превео са грчког Епископ Атанасије [Јевтић]. Требиње, Врњци: Манастири Хиландар, Острог, Тврдош и Братство Св. Симеона Мироточивог, 311–336.
  • Јован Дамаскин. Похвала на Свечасно Успеније Пресвете Владичице наше Богородице. Беседа трећа. (2002). У Свети Јован Дамаскин. Беседе. Превео са грчког Епископ Атанасије [Јевтић]. Требиње, Врњци: Манастири Хиландар, Острог, Тврдош и Братство Св. Симеона Мироточивог, 337–346.
  • Свето Писмо Старога и Новога Завета — Библија. (2010). Београд: Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве.
  • Σωφρονίου Ἱεροσολύμων. Λόγος περιέχων τὴν ἐκκλησιαστικὴν ἅπασαν ἱστορίαν καὶ λεπτομερῆ ἀφήγησιν πάντων τῶν ἐν τῇ Θείᾳ ἱερουργίᾳ τελουμένων. PG 87.3, 3981B–4004D.
  • Теодор Студит. Писмо Платону, своме духовноме оцу, о поштовању икона. (мај–октобар 1988). Превео са грчког Атанасије Јевтић. Градац година 16, 82–83–84 (стр. 29–31).
  • Bryer, A., Herrin, J. (ур.). (1977). Iconoclasm. Papers given at the Ninth Spring Symposium of Byzantine Studies University of Birmingham. March 1975. Birmingham: Centre for Byzantine Studies University of Birmingham.
  • Бује, Л. (2009). Литургија и архитектура. Теолошки погледи година, XLII/13, 47–89.
  • Vassilaki, M. (ур.). (2016). Images of the Mother of God Perceptions of the Theotokos in Byzantium. London, New York: Routledge.
  • Gojnik Sokol, Z., Crnčević, A., Obad–Šćitaroci, M. (2011). Utjecaji na preobrazbe kršćanske liturgijske arhitekture do 20. stoljeća. Prostor, Vol. 19 No. 2 (42), 282–295.
  • Dix, G. (1949). The Shape of the Liturgy. Fourth Impression. Westminster: Dacre Press.
  • Djordjević, I., Marković, M. (2000–2001). On the Dialogue Relationship Between the Virgin and Christ in East Christian Art. Apropos of the Discovery of the Figures of the Virgin Mediatrix and Christ in Lesnovo. Зограф, 28, 13–48.
  • Evangelatou, M. (2019). Krater of Nectar and Altar of the Bread of Life: The Theotokos as Provider of the Eucharist in Byzantine Culture. У T. Arentzen, M.B. Cunningham (ур.). The Reception of the Virgin in Byzantium. Marina Narratives in Texts and Images (стр. 77–119). Cambridge: Cambridge University Press.
  • Живковић, М.П. (2019). Најстарије зидно сликарство Богородичине цркве у Студеници и његова обнова у XVI веку (докторска дисертација). Београд: Универзитет у Београду Филозофски факултет, 2019: https://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/12305/Disertacija. pdf?sequence=6&isAllowed=y, датум преузимања: 25. 12. 2022.
  • Lidov, A. (2017). The Priesthood of the Virgin Mary as an Image-Paradigm of Christian Visual Culture. IKON, 10, 9–26.
  • Милановић, В. (2004–2005). О фресци на улазу у Богородичину цркву архиепископа Данила II у Пећи. Зограф, 30, 141–165.
  • Shoemaker, S.J. (2003). Ancient Traditions of the Virgin Mary’s Dormition and Assumption. Oxford: Oxford University Press.
  • Tantsis, A. (2010). The so-called ’Athonite’ type of church and two shrines of the Theotokos in Constantinople. Зограф, 34, 3–11.
  • Tatić–Djurić, M. (1988). Les icónes de la Vièrge à Studenica. У В. Кораћ (ур.). Студеница и византијска уметност око 1200. године (стр. 193–202). Међународни научни скуп поводом 800 година манастира Студеница и стогодишњице САНУ. Београд: Српска академија наука и уметности.
  • Teteriatnikov, N. (2004–2005). Hagia Sophia, Constantinople: Religious Images and their Functional Context after Iconoclasm. Зограф, 30, 9–19