УМЕТНИЧКО – ИСТОРИЈСКЕ ВЕЗЕ КРАЈЕМ 13. И ПОЧЕТКОМ 14. ВЕКА: ЗАЈЕДНИЧКE TEME У СРПСКОЈ И ИТАЛИЈАНСКОЈ УМЕТНОСТИ

Свети краљ Милутин и његово доба: историја, књижевност, уметност (2023) (стр. 581-608)

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Сања Р. Пајић, Роза Г. Дамико

Е-АДРЕСА / E-MAIL: 

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/6008-065-5.581P

САЖЕТАК / ABSTRACT:

У тексту се разматра питање веза и утицаја између уметности настале на тлу српске средњовековне државе и италијанског сликарства с краја 13. века и током прве две деценије 14. века. Иконографска анализа одређених тема и мотива упућује да су италијански уметници знали за најновије моделе настале у византијској уметности, чије су стандардизоване форме сачуване превасходно у споменицима на тлу средњовековне Србије из овог периода, те да су их, често варирајући оригиналну схему, пренели у своју средину. У контексту историјских догађаја, политичке и родбинске повезаности међу династијама и истакнутим појединцима који су водили порекло или припадали српској, западној и византијској средини, указује се да је место укрштања утицаја могао бити Балкан, на коме је српска средњовековна држава имала важну улогу.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

Богородица Пелагонитиса, Пењање на крст, Рођење Христово, иконографија, српска уметност, италијанска уметност

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

  • Бабић 1987: Г. Бабић, Краљева црква у Студеници, Београд: Просвета и Републички завод за заштиту споменика културе.
  • Babić 1988: G. Babić, „Il modello e la replica nell’arte bizantina delle icone“, Arte Cristiana 76/1–2 (1988) 71–75.
  • Vapheiades 2019: K. Vapheiades, „The wall-paintings of the Protaton Church revisited“, Зограф 43 (2019) 113–128.
  • Војводић 2005: Д. Војводић, Зидно сликарство цркве Светог Ахилија у Ариљу, Београд: Стубови културе.
  • Volpe 1995: A. Volpe, ”Madonna col Bambino e cinque santi”, cat. n. 12, Il Trecento riminese, Maestri e botteghe tra Romagna e Marche, ed. D. Benati, Milano 1995, 170–171.
  • Volpe 1995: A. Volpe, ”Storie di Cristo”, cat. n. 13, Il Trecento riminese, Maestri e botteghe tra Romagna e Marche, ed. D. Benati, Milano 1995, 172–173. Volpe 1995: A. Volpe, ”Storie della Vergine e di santi”, cat. n. 14, Il Trecento riminese, Maestri e botteghe tra Romagna e Marche, ed. D. Benati, Milano 1995, 174–175.
  • D’Amico 2000–2001: R. D’Amico, „Per la storia dell’icona serba del Vaticano: il rapporto con le vicende della Basilica di San Pietro e una sua ‘replica’ deicentesca a Fano“, Зограф 28 (2000–2001) 89–100.
  • Д’Амико 2012: Р. Д’Амико, „Ватиканска икона Јелене Анжујске и легендарна ‚Икона цара Константина‘: иконографски и политички аспекти српске светиње у Риму”, Ниш – Мартириополис и царски град, Ниш и Византија 10, Ниш 2012, 305–321.
  • Дамико 2008: Р. Дамико, „Богородица Пелагонитиса Ђованија да Риминија у Фаенци и културна размена дуж Јадрана у XIII и XIV веку“, Саопштења 40 (2008) 61–76.
  • Дамико, Пајић 2014: Р. Дамико, С. Пајић, „Иконографски утицаји ви- зантијског и балканског порекла у сликарству 13. и 14. века у Ромањи и у Риминију”, Constantine, in hoc signo vinces 313–2013, Ниш и Византија 12, Ниш 2014, 443–456.
  • Derbes 1995: A. Derbes, ”Images East and West: the Ascent of the Cross”, The Sacred Image East and West, eds. R. Ousterhout, L. Brubaker, Urbana 1995, 110–131.
  • Derbes 1996: А. Derbes, Picturing the Passion in Late Medieval Italy: Narrative Painting, Franciscan Idelogie, and the Levant, Cambridge: Cambridge University Press.
  • Zarras 2010: N. Zаrrаs, „The Passion Cycle in Staro Nagoričino“, Jahrbuch der Österreichischen Byzantinistik 60 (2010) 181–213.
  • Κυριακούδης 1998: Ν. Ε. Κυριακούδης, ”Εικόνες του 12ου-15ου αιώνα”, Ιερά Μονή Ξενοφώντος. Εικόνες, eds. Ε. Κυριακούδης et al., Άθως: Ιερά Μονή Ξενοφώντος, 1998, 61–92.
  • Копривица 2015: М. Копривица, „‚Држава‘ краљице Јелене”, Јелена – краљица, монахиња, светитељка, Тематски зборник радова посвећених крљици Јелени, ур. К. Митровић, Брвеник 2015, 13–26.
  • Kouneni 2007: L. Kouneni, „A Byzantine Iconografic Type of Virgin and Child in Italy? The ‘Pelagonitissa’ Virgin reexamined“, Arte Cristiana 95/838 (2007) 1–8.
  • Лазарев 1971: В. Н. Лазарев, „Этюды по иконографии Богоматери“, Ви- зантийская живопись, Москва: Наука, 291–298.
  • Lomagistro 2011: B. Lomagistro, ”L’attività dei francescani in Dalmazia, Croazia e Bosnia nella prospettiva storico-culturale”, I francescani nella storia dei popoli balcanici nell’VIII centenario della fondazione dell’Ordine, eds. V. Nosilia, M. Scarpa, Bologna 2011, 71–114.
  • Maguire 1977: H. Maguire, „The Depiction of Sorrow in Middle Byzantine Art“, Dumbarton Oaks papers 31 (1977) 125–174.
  • Maguire 1981: H. Maguire, Art and Eloquence in Byzantium, Princeton: Princeton University Press.
  • Marković 2010: M. Marković, „The Painter Eutychios – Father of Michael Astrapas and Protomaster of the Frescoes in the Church of the Virgin Peribleptos in Ohrid“, Зборник матице српске за ликовне уметности 38 (2010) 9–34.
  • Марковић 2015: М. Марковић, Свети Никита код Скопља. Задужбина краља Милутина, Београд: Службени гласник и Филозофски факултет, Институт за историју уметности.
  • Марковић 2016: М. Марковић, „Михаило Астрапа и фреске Kраљеве цркве у Студеници”, Манастир Студеница – 700 година Kраљеве цркве, Међународни научни скуп Манастир Студеница, ур. Љ. Максимовић, В. Вукашиновић, Београд 2016, 173–183.
  • Matanić 1991: A. Matanić, ”Il papato di Niccolò IV e il mondo dell’Europa sudorientale slava”, Niccolò IV: un pontificato tra Oriente e Occidente, Atti del convegno internazionale di studi in occasione del VII centenario del pontificato di Niccolò IV, Spoleto 1991, 119–133.
  • Миљковић 2007: Б. Миљковић, „Немањићи и Свети Никола у Барију“, Зборник радова Византолошког института 44/1 (2007) 275–294.
  • Mihajlovic-Shipley 2020: M. Mihajlovic-Shipley, „An Unexpectaded Image of Diplomacy in a Vatican Panel“, Byzantium in Eastern European Visual Culture in the Late Middle Ages, eds. A. M. Rossi, A. I. Sullivan, Leiden–Boston 2020, 91–118.
  • McDaniel 1982/1983: G. McDaniel, „On Hungarian-Serbian Relations in the 13th century: John Angelos and Queen Jelena“, Ungarn Jahrbuch 12 (1982/1983) 43–50.
  • Пајић, Д’Амико 2011: С. Пајић, Р.  Д’Амико,  „‚Између  обала  Јадрана’ – Богородица Пелагонитиса: заједничка иконографска тема српског и италијанског сликарства”, У сусрет обележавању годишњице Миланског едикта, Ниш и Византија 9, Ниш 2011, 297–319.
  • Pajić, D’Amico 2015: S. Pajić, R. D’Amico, La Theotokos Pelagonitissa. Un’iconografia tra l’Oriente, i Balcani e l’Italia nel medioevo (seconda edizione arricchita), Крагујевац: Facoltà di Filologia e di Arte.
  • Пајић, Дамико 2020: С. Р. Пајић, Р. Г. Дамико, „Досале ди Бадија Ар- денга: везе италијанске и балканске уметности крајем XIII–почетком XIV века”, Наука без граница III/3. Историја света и уметности, Међународни научни скуп, Косовска Митровица 2020, 181–209.
  • Pentcheva 2006: B. Pentcheva, Icons and Power: The Mother of God in Byzantium, University Park: Pennsylvania State University Press.
  • Поповић 2010: М. Поповић, Српска краљица Јелена између римокато- личанства и православља, Београд: Православни богословски факултет Институт за теолошка истраживања.
  • Рокаи и др. 2002: П. Рокаи, З. Ђере, Т. Пал, А. Касаш, Историја Мађара, Београд: CLIO.
  • Станковић 2012: В. Станковић, Краљ Милутин (1282 –1321), Београд: Фреска.
  • Суботић 1958: Г. Суботић, „Краљица Јелена Анжујска – ктитор црквених споменика у Приморју“, Историјски гласник 1–2 (1958) 131–147.
  • Taddei 2013: G. Taddei, ”La coordinazione politica di Carlo D’Angiò sulle città toscane. Modelli monarchici in terra di comuni”, Signorie italiane e modelli monarchici (secoli XIII–XIV), ed. P. Grillo, Roma 2013, 125–154.
  • Tambini 1996: A. Tambini, „In margine alla pittura riminese del Trecento“, Studi romagnoli 47 (1996) 461–463.
  • Татић-Ђурић 1967: М. Татић-Ђурић, „Икона апостола Петра и Павла у Ватикану“, Зограф 2 (1967) 11–16.
  • Татић-Ђурић 2007: М. Татић-Ђурић, „Иконографија Богородице Страс- не, настанак догме и симбола”, Студије о Богородици, Београд: Јасен, 275– 298.
  • Тодић 1993: Б. Тодић, Старо Нагоричино, Београд: Републички завод за заштиту споменика културе и „Просвета“ и САНУ.
  • Тодић 1998: Б. Тодић: Српско сликарство у доба краља Милутина, Београд: Драганић.
  • Turchini 1995: A. Turchini, ”La famiglia Malatesta e la città di Rimini fra Duecento e Trecento”, Il Trecento riminese. Maestri e botteghe tra Romagna e Marche, Il Trecento riminese, Maestri e botteghe tra Romagna e Marche, ed. D. Benati, Milano 1995, 58–71.
  • Узелац 2014: А. Узелац, „О српској принцези и бугарској царици Ани (прилог познавању бракова краља Милутина)“, Историјски часопис 63 (2014) 29–46.
  • Узелац 2021: А. Узелац, „Марија де Кајо, сестра краљице Јелене”, Из- међу Подунавља и Средоземља. Тематски зборник посвећен проф. др Синиши Мишићу поводом његовог 60. рођендана, ур. К. Митровић, А. Узелац, Пожаревац 2021, 187–206.
  • Hadermann-Misguich 1983: L. Hadermann-Misguich, „Pеlagonitissa et Kardiotissa: Variantes extrêmes du type Vierge de tendresse“, Byzantion 53/ 1 (1983) 9–16.
  • Herde 1977: P. Herde, Carlo I d’Angiò, re di Sicilia, Dizionario biuografico degli italiani, 20, 1977, https://www.treccani.it/enciclopedia/carlo-i-d-angio-re-di-sicilia_%28Dizionario-Biografico%29/ (1.02.2022)
  • Цветковић, Гаврић 2015: Б. Цветковић, Г. Гаврић, „Краљица Јелена и фрањевци”, Јелена – краљица, монахиња, светитељка, Тематски зборник радова посвећених крљици Јелени, ур. К. Митровић, Брвеник 2015, 192–135.