POLITIKA ZAŠTITE KONKURENCIJE U ERI VEŠTAČKE INTELIGENCIJE: IZAZOVI I PRAVCI RAZVOJA NOVOG REGULATORNOG OKVIRA

Razvoj digitalnog tržišta je revolucija u funkcionisanju ekonomskih tokova. U vremenu brzih promena, nije se očekivao rapidan rast proizvodnje i korišćenja alata koji se zasnivaju na primeni veštačke inteligencije. Međutim, upotreba veštačke inteligencije na svim nivoima poslovanja, ali i upotreba od strane krajnjih korisnika, stavila je u fokus nesavršenosti ranijih zakonskih propisa i regulatornih mera tržišta, naročito u domenu politike zaštite konkurencije. Tradicionalni zakoni i mere nisu u potpunosti primenljivi na sferu veštačke inteligencije prvenstveno zato što njena upotreba dovodi do novih načina konkurisanja među tržišnim učesnicima, novih mogućnosti povrede konkurencije koje se odvijaju mnogo brže i mnogo šire, tako da dostižu globalne razmere. Način međusobnog konkurisanja putem inovativnih brzih rešenja, ostvarivanje dominantnog položaja, koluzija, tajni sporazumi, pa čak i prećutno praćenje cena pomoću algoritma bez uplitanja ljudskih resursa, izaziva probleme regulatornim telima da nadziru situaciju i odnose na tržištu i na vreme spreče prekomernu koncentraciju. Svedoci smo dominacije nekolicine tehnoloških i softverskih giganata na globalnom tržištu koja je ostvarena na osnovu koncentracije podataka. Politika zaštite konkurencije pred sobom ima niz izazova na koje mora odgovoriti velikom brzinom. Pri tome, trebalo bi imati na umu da je za donošenje novih zakonskih akata potrebno izvesno vreme, a u međuvremenu razvoj veštačke inteligencije napreduje i nalazi nove primene. Evropska unija se izdvaja kao pionir u usvajanju zakona koji regulišu ovu oblast poslovanja. Funkcionisanje digitalnih tržišta je regulisano Zakonom o digitalnim tržištima Evropske unije (Digital Markets Act-DMA) i Zakonom o digitalnim uslugama (Digital Service Act-DSA), što je bio prvi iskorak u regulisanju savremenog načina poslovanja, ali nije se ticao pitanja veštačke inteligencije i pitanja zaštite konkurencije. Nedavno je odobren Zakon o veštačkoj inteligenciji, koji predstavlja prvi zakon koji se bavi primenom veštačke inteligencije u savremenoj ekonomskoj praksi. Pred regulatornim telima nadležnim za formulisanje i implementaciju politike zaštite konkurencije je zadatak na odgovore na novonastale izazove reformom dosadašnjeg poslovanja, širenjem ekspertize, uvođenjem novih alata i tehnika monitoringa uz međunarodnu koordinaciju.

KEYWORDS / КЉУЧНЕ РЕЧИ: 

politika zaštite konkurencije, veštačka inteligencija, Zakon o veštačkoj inteligenciji

ACKNOWLEDGEMENT / ПРОЈЕКАТ:

Rad je rezultat istraživanja koje finansira Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije, po ugovoru br. 451-03-33/2026-03/200378

REFERENES / ЛИТЕРАТУРA:

• Acemoglu, D., The Simple Macroeconomics of AI, Economic Policy, 40(121)/2024.
• AI Challenges in Competition Law: How are Regulators Responding?, Thomson Reuters, UK/2024.
• Ajuzieogu, U. C., Competition Policy for AI Development: Economic Analysis of Market Structure,  SAAGEX/2025.
• Bajgar, M., Criscuolo, C., Timmis, J., Intangibles and industry concentration. OECD Science, Technology and Industry Working Papers, OECD Publishing, Paris, (12)/2021.
• Battaggion, M., Garrod, L., Giulietti, M., Grilli, L., Emerging challenges in competition policy and regulation. Journal of Industrial and Business Economics 50/2023.
• Blažo, O., Zakon o digitalnim tržištima-Između tržišne regulacije, pravila konkurencije i pravila nepoštene trgovinske prakse, Strani pravni život, 66(1)/2022.
• von Maydell, R., Menzel, C., The Rise of Artificial Intelligence: Towards a Modernisation of Competition Policy, AI in Business and Economics, 2024.
• Davis, L., Orhangazi, Ö., Competition and monopoly in the US economy: What do the industrial concentration data show?, Competition & Change, 25(1)/2021.
• Martens, B., Why artificial intelligence is creating fundamental challenges for competition policy, Policy Brief, 16/2024.
• Maslej, N. et. al., The AI Index 2024 Annual Report, AI Index Steering Committee, Institute for Human-Centered AI, Stanford University/2024.
• Mattoo, A., Rocha, N., Ruta, M. (Eds.), Handbook of Deep Trade Agreements, The World Bank/2020.
• Savić Božić, D., Politika konkurencije u Evropskoj uniji, Poslovne studije, 11(21-22)/2019.
• Stigler Committee, Stigler Committee Final Report on Digital Platforms, The University of Chicago Booth School of Business/2019.
• Sweeney, B. J., Globalisation of competition law and policy: some aspects of the interface between trade and competition, Melbourne Journal of International Law, 5(2)/2004.
• Tucker, C., How does competition policy need to change in a world of artificial intelligence?, Oxford Review of Economic Policy, 40/2024.
• Hagiu, A., Wright, J., Data-enabled learning, network effects and competitive advantage, RAND Journal of Economics, 54(4)/2023.
• Chui, M., Hazan, E., Roberts, R., Singla, A., Smaje, K., The economic potential of generative AI. The Economic Potential of Generative AI: The Next Productivity Frontier, McKinsey/2023.
• European Commission, The Digital Markets Act, https://digital-markets-act.ec.europa.eu/ index_en
• Global Economic Impact of Artificial Intelligence: Horizon 2040, https://holisticds.com/en/ articulo/ai-economy/
• Goldman Sachs, Generative AI could raise global GDP by 7 percent, 2023. https://www.goldmansachs.com/intelligence/pages/generative-ai-could-raise-globalgdp-by-7-percent.html
• How should competition policy respond to Generative AI?, https://www.oecd.org/en/blogs/ 2025/02/how-should-competition-policy-respond-to-generative-ai.html  
• https://hai.stanford.edu/ai-index/2025-ai-index-report/economy
• The EU Artificial Intelligence Act, https://artificialintelligenceact.eu/