Orthodox Christian Monks and the Modes of Identification of Non-Muslims in the Ottoman Empire

Identifications of Orthodox Christians in Ottoman Southeastern Europe (c. 1450–c. 1750), 2026,  [pp. 229-264]

 

AUTHOR(S) / АУТОР(И): 

 
Download Full Pdf   

DOI: https://doi.org/10.46793/7179.132.8.229K

ABSTRACT / САЖЕТАК:

The research presented in this paper is divided into two parts. The first part examines the influence of Ottoman state policies and administrative practices on the formation of the modes of identification among Orthodox Christian monks in the Balkans. Various types of Ottoman documents are analysed, with a contrast drawn between those issued by central and local authorities. Special attention is given to the complexity of the monks’ legal and social status, and to how these aspects were articulated through different forms of identification. The second part explores the monastic influence on the development of self-understanding among non-Muslim elites in Balkan towns and villages. It focuses on the role of patronage and the close ties with various monastic brotherhoods in shaping expressions of elite social status. The core of the research is based on sources related to monasteries under the jurisdiction of the Patriarchate of Peć, and, specifically in the case of the Hilandar Monaster…

KEYWORDS / КЉУЧНЕ РЕЧИ:

Османско царство / Балканско полуострво / Југоисточна Европа / Православно монаштво / Ктиторство / Локалне елите / Идентификације / Ottoman Empire / Balkans / Southeastern Europe / Local elites / Monastic Patronage / Orthodox Christian Monasticism / Identifications

ACKNOWLEDGEMENT / ПРОЈЕКАТ:

(Trans-)Formation of Identities: Orthodox Christians in Ottoman Balkans (c.1450–c.1750) -FORMIDOX

REFERENCES / ЛИТЕРАТУРA:

Sources
  • Türkiye Cumhuriyeti Cumhurbaşkanlığı Devlet Arşivleri Başkanlığı Osmanlı Arşivi [BOA], AE.SAMD.III 59/5914, 140/13611; C.ADl. 62/3714.
  • Архив манастира Хиландара, Turcica [AMHT], ферман 195; к. 2: 230, ; к. 3: 225, 240, 243, 263, 273, 274, 285, 281, 327, 338a, 382.
  • Музеј Српске Православне Цркве у Београду, Турска документа [MSPC TD], 8371, 8372, 8374, 8375, 8376, 8377, 8382, 8385, 8387, 8389, 8396, 8400, 8410, 8413, 8423, 8424, 8435.
Published Sources
  • Đurđev, B. “Požeška kanun-nama iz 1545. godine”. Glasnik državnog muzeja u Sarajevu I (1946), 129–138.
  • Kaleši, H., Eren, I. “Četrnaest turskih fermana manastira Dečani”. Glasnik Muzeja Kosova X (1970), 305–344.
  • McGowan, B. Sirem Sancağı Mufassal Tahrir Defteri. Ankara: Türk Tarih Kurumu, 1983.
  • Oblast Brankovića. Opširni katastarski popis iz 1455. godine, prir. Hamid Hadžibegić, Adem Handžić, Ešref Kovačević. Sarajevo: Orijentalni institut, 1972.
  • Salakides, G. Sultansurkunden des Athos-Klosters Vatopedi aus der Zeit Bayezid II. und Selim Kritische Edition und Wissenschaftlicher Kommentar. Thessaloniki: Institute for Balkan Studies, 1995.
  • Sidžil Blagajskog kadije 1728–1732. Regesta, prir. Hivzija Hasandedić. Mostar: Islamski kulturni centar, 2009.
  • Амедоски, Д. Сумарни дефтер Крушевачког санџака из 1516. године. Београд: Историјски институт Београд, 2023.
  • Барјактаревић, Ф. “Турски документи манастира Св. Тројице код Плевља (са 6 факси-мила)”. Споменик СКА LXXIX (1935), 27–85.
  • Бошков, В., Ковачевић Д. “Султанске повеље из манастира Хиландара. Регеста и комен-тар за период 1512–1601.”. Хиландарски зборник 8 (1991), 176–212.
  • Бошков, В. “Турски документи о односу католичке и православне цркве у БиХ и Дал-мацији”. Споменик САНУ CXXXI (1992), 7–95.
  • Грујић, Р. “Одношаји светогорских и других манастира са митрополитима карловачким”. Споменик СКА 51 (1913), 43–69.
  • Грујић, Р. “Једно грчко хиландарско писмо из XVIII в. с миниатурама”. Зборник за исто-рију Јужне Србије и суседних области I (1936), 389–394.
  • Димитријевић, С. М. “Грађа за српску историју из руских архива и библиотека”. Споме-ник СКА 53 (1922).
  • Ђурђев, Б. “Сремска канун-нама из 1588–9 године”. Гласник земаљског музеја IV–V (1949–1950), 269–283.
  • Јовановић, Т. Књижевно дело патријарха Пајсеја. Београд: Свети архијерејски Синод Српске православне цркве, 2001.
  • Катић, Т. Опширни попис Призренског санџака из 1571. Београд: Историјски институт Београд, 2010.
  • Костић, П. “Поменик манастира Св. Тројице код Призрена”, Споменик СКА 49 (1910), 27–35.
  • Патријарх Пајсије, Сабрани списи, прир. Томислав Јовановић. Београд: Просвета; СКЗ, 1993.
  • Радонић, Ј. “Епистолар манастира Продрома (Слепче) из XVI века”. Споменик СКА 49 (1910), 56–66.
  • Суботић, Г., Миљковић, Б., Дудић, Н. Натписи манастира Хиландара [т.] I, XIV–XVII век. Београд: САНУ; Византолошки институт САНУ; Манастир Хиландар, 2019.
  • Турски документи за историјата на македонскиот народ [т.] I, ур. Методија Соколски. Скопје: Државна архива на СР Македонија, 1963.
  • Турски документи за историјата на македонскиот народ [т.] II, ур. Методија Соколски. Скопје: Државна архива на СР Македонија, 1966.
  • Турски документи за историјата на македонскиот народ [т.] IV, ур. Александар Стоја-новски. Скопје: Државна архива на СР Македонија, 1972.
  • Хилендарската кондика от XVIII век, прир. Божидар Райков. София; Београд: Народна библиотека “Св. Св. Кирил и Методий”; Народна библиотека Србије, 1998.
  • Шабановић, Х. Турски извори за историју Београда [књ.] 1. Катастарски пописи Бео-града и околине 1476–1566. Београд: Историјски архив Београда, 1964.
Literature
  • Alexander, J. C. “The Lord Giveth and the Lord Taketh Away: Athos and the Confiscation Affair of 1568–1569”. Mount Athos in the 14th–16th Centuries (Athonika Symmeikta 4), 1997, 149–200.
  • Al-Qattan, N. “Dhimmīs in the Muslim Court: Legal Autonomy and Religious Discrimination”. Int. Journal of Middle East Studies 31 (1999), 429–444.
  • Anastasopoulos, A. “Non-Muslims and Ottoman Justice(s?)”, in: Law and Empire: Ideas, Practices, Actors, eds. Jeroen Duindam et al. Leiden; Boston: Brill, 2013, 275–292.
  • Barnes, J. R. An Introduction to Religious Foundations in the Ottoman Empire. Leiden: Brill, 1986.
  • Boškov, V. “Ein kyrillischer Trasnkriptionstext des Osmanisch-Türkischen im Athoskloster Hilandar”, in: Studi Preottomani e Ottomani. Atti del Convegno di Napoli (24–26 settembre 1974), a cura di Aldo Gallotta. Napoli: Istituto Universitario Orientale, 1976, 69–74.
  • Çolak, H., Bayraktar-Tellan, Е. The Orthodox Church as an Ottoman Institution: A Study of Early Modern Patriarchal Berats. İstanbul: The Isis Press, 2019.
  • Coşgel, M., Ergene, Е. The Economics of Ottoman Justice. Settlement and Trial in the Sharia Courts. Cambridge: Cambridge University Press, 2016.
  • Đurđev, B. Uloga crkve u starijoj istoriji srpskog naroda. Sarajevo: Svjetlost, 1964, 108–109.
  • Fotić, A. “Athonite Travelling Monks and the Ottoman Authorities (16th–18th Centuries)”, in: Perspectives on Ottoman Studies. Papers from the 18th Symposium of the International Committee of Pre-Ottoman and Ottoman Studies (CIEPO) at the University of Zagreb 2008, eds. Ekrem Čaušević, Nenad Moačanin, Vjeran Kursar. Berlin: Lit Verlag, 2010, 157–165.
  • Fotić, A. “Concealed Donation or a Sale: The Acquisition of Christian Monastic Property in the Ottoman Empire (XV–XVII c.)”, in: XIV. Türk Tarih Kongresi. Ankara 9–13 Eylül 2002. Kongreye Sunulan Bildiriler, II/1. Ankara: Türk Tarih Kurumu Basımevi, 2005, 721–727.
  • Fotić, A. “The Official Explanations for the Confiscation and Sale of Monasteries (Churches) and their Estates at the Time of Selim II”. Turcica XXVI (1994), 33–54.
  • Gara, E. “In Search of Communities in Seventeenth Century Ottoman Sources: The Case of the Kara Ferye District”. Turcica 30 (1998), 135–161.
  • Gerber, H. State, Society and Law in Islam. Ottoman Law in Comparative Perspective. New York: State University of New York Press, 1994.
  • Gradeva, R. “Orthodox Christians in the Kadi Courts: The Practice of the Sofia Sheriat Court, Seventeenth Century”. Islamic Law and Society 4/1 (1997), 37–69.
  • Heyd, U. “Ḳānūn and Sharīʻa in Old Ottoman Criminal Justice”. Proceedings of the Israel Academy of Sciences and Humanities III/1 (1967), 1–18.
  • Imber, C. Ebu’s-su‘ud. The Islamic Legal Tradition. Edinburgh: Edinburgh University Press, 1997.
  • Imber, C. The Ottoman Empire, 1300–1650. The Structure of Power. Basingstoke; New York: Palgrave Macmillan, 2002.
  • Inaldžik, H. “Od Stefana Dušana do Osmanskog carstva”. Prilozi za orijentalnu filologiju III–IV (1952–53), 23–54.
  • İpşirli, M. “Arzuhal”, in: TDV İslâm Ansiklopedisi [c.] 3. İstanbul: Türkiye Diyanet Vakfı, 1991, 447–448.
  • Ivanova, S. “Varoş: The Elites of the Reaya in the Towns of Rumeli, Seventeenth–Eighteenth Centuries”, in: Provincial Elites in the Ottoman Empire. Halcyon Days in Crete V, ed. Antonis Anastasopoulos. Rethymno: Crete University Press 2005, 201–246.
  • Izmirlieva, V. “Christian Hajjis – the Other Orthodox Pilgrims to Jerusalem”. Slavic Review 73/2 (2014), 322–346.
  • Jennings, R. “Kadi, Court, and Legal Procedure in 17th C. Ottoman Kayseri”. Studia Islamica 48 (1978), 133–172.
  • Jennings, R. “Zimmis (Non-Muslims) in Early 17th Century Ottoman Judicial Records. The Sharia Court of Anatolian Kayseri”. Journal of the Economic and Social History of the Orient 21/3 (1978), 225–293.
  • Jennings, R. “Limitations of the Judicial Powers of the Kadi in 17th C. Ottoman Kayseri”. Studia Islamica 50 (1979), 151–184.
  • Jennings, R. “The Zimmis: Greek Orthodox Christian and Other Non-Muslims”, in: Jennings, R. Christians and Muslims in Ottoman Cyprus and the Mediterranean World, 1571–1640. New York; London: New York University Press, 1993, 132–172.
  • Kermeli, E. “Ebū’s Suʻūd’s Definitions of Church Vakfs: Theory and Practice in Ottoman Law”, in: Islamic Law. Theory and Practice, eds. Robert Gleave, Eugenia Kermeli. London; New York: B. Tauris Publishers, 2001, 141–156.
  • Koca, F. “Mezhep”, in: TDV İslâm Ansiklopedisi [c.] 29. Ankara: Türkiye Diyanet Vakfı, 2004, 537–542.
  • Kotzageorgis, P. P. “Two Vakfiyyes of Mara Branković”. Хиландарски зборник 11 (2004), 307–322.
  • Krešić, O. “Adapting to Shifting Imperial Realities: Mount Athos (Chilandar Monastery) in the Political Context of the Eighteenth-Century Ottoman Empire”. Хиландарски зборник 14 (2017), 135–145.
  • Kunt, M. I. “Ethnic-Regional (Cins) Solidarity in the Seventeenth-Century Ottoman Establishment”. International Journal of Middle East Studies 5/3 (1974), 233–239.
  • Kütükoğlu, M. Osmanlı Belgelerin Dili (Diplomatik). İstanbul: Kubbealtı Akademisi Kültür Ve Sanat Vakfı Yayınları, 1994.
  • Müge Göçek, F. “The Legal Recourse of Minorities in History: Eighteenth-Century Appeals to the Islamic Court of Galata”, in: Minorities in the Ottoman Empire, ed. Molly Greene. Princeton: Markus Wiener Publishers, 2005, 47–70.
  • Öz, M. “Tahrir”, in: TDV İslâm Ansiklopedisi [c.] 39. İstanbul: Türkiye Diyanet Vakfı, 2010, 425–429.
  • Provincial Elites in the Ottoman Empire, Halcyon Days in Crete V, ed. Antonis Anastasopoulos. Rethymno: Crete University Press, 2005.
  • Peters, R. et al. “Wakf”, in: The Encyclopaedia of Islam: New Edition [vol.] XI: W–Z, eds. eds. Bearman Peri J. et al. Leiden: Brill, 2002, 59–99.
  • Petmezas, S. “L’Organisation ecclésiastique sous les Ottomans”, in: Conseils et mémoires de Synadinos, prêtre de Serres en Macédoine (XVIIe siècle), éd. Paolo Odorico. Paris: Editions de l’Association “Pierre Belon”, 1996, 429–485.
  • Redhouse Turkish/Ottoman-English Dictionary, eds. U. Bahadar Alkım et al. İstanbul: SEV Matbaacılık ve Yayıncılık Eğitim Ticaret A.Ş., 1997,
  • Schacht, J. An Introduction to the Islamic Law. Oxford; New York: Oxford University Press, 1982.
  • Talbot, A.-M. “Idiorhythmic monasticism”, in: The Oxford Dictionary of Byzantium [vol.] 2, ed. A. Kazhdan. New York; Oxford: Oxford University Press, 1991, 981–982.
  • Богдановић, Д. “Преображај српске цркве”, у: Историја српског народа [књ.] 1. Од нај-старијих времена до Маричке битке (1371), ур. Сима Ћирковић. Београд: СКЗ, 1981, 315–327.
  • Васиљевић, М., Крешић, O. “Култ светог и манастирска економија: Прослављање Сте-фана Штиљановића у Шишатовцу под османском влашћу”. Историјски часопис LXXII (2023), 343–374.
  • Грујић, Р. “Монаштво и манастири код православних Срба”, у: Азбучник Српске Право-славне Цркве, прир. Слободан Милеуснић. Београд: БИГЗ, 1993, 147–149.
  • Ђурђев, Б. “О кнезовима под турском управом”. Историјски часопис 1 (1949), 132–166.
  • Ђурић, В. Ј. “Рашко и приморско градитељство”, у: Историја српског народа [књ.] 1. Од најстаријих времена до Маричке битке (1371), ур. Сима Ћирковић. Београд: СКЗ 1981, 389–407.
  • Живојиновић, М. Историја манастира Хиландара: од оснивања манастира 1198. до 1335. Београд: Просвета, 1998.
  • Зиројевић, О. Цркве и манастири на подручју Пећке патријаршије до 1683. године. Бео-град: Народна књига, 1984.
  • Зиројевић, О. “Попис манастира Смедеревског санџака из 1516”, Саопштења XXVI (1994), 158–159.
  • Иванова, С. “Данъото облагане на населението в българските градове и формирането на неговите институции (XVII–XVIII в.)”. Известия на държавните архиви 63 (1993), 7–138.
  • Иванова, С. “Християнска и мюсюлманска благотворителност по българските земи, XVI–XVIII в. (документи, участници и институции)”, в: Дарителство и взаимопомощ в българското общество (ХVІ – началото на ХХ в.), ред. Пламен Митев. София: ИФ–94, 2003, 7–138.
  • Крешић, О. “Хришћани као сведоци чина (şuhud ul–hal) на кадијским судовима у осман-ском царству”. Зборник Матице српске за историју 89 (2014), 23–34.
  • Крешић, О., Павловић, М. “Институција колективног јемства (kefalet) у османској прав-ној теорији и пракси током доба транзиције”. Зборник Матице српске за друштвене науке 174 (2020), 176–181.
  • Крешић, О. Манастир Хиландар и источни Балкан у XVIII веку. Културне и економске везе. Београд: Балканолошки институт САНУ, 2021.
  • Ненадовић, С. “Архитектура Хиландара. Цркве и параклиси”. Хиландарски зборник 3 (1974), 85–208.
  • Павловић, М., Крешић, O. “Институција апелације у правном систему османског царства током транзиционог периода”. Зборник Матице српске за друштвене науке 154 (2016), 37–51.
  • Поповић, Д. “Живот у монашкој заједници”, у: Приватни живот у српским земљама средњег века, ур. Смиља Марјановић-Душанић, Даница Поповић. Београд: Clio, 2004, 525–551.
  • Поповић, Д. “Монах-пустињак”, у: Приватни живот у српским земљама средњег века, ур. Смиља Марјановић-Душанић, Даница Поповић. Београд: Clio, 2004, 552–585.
  • Пузовић, Љ. “Прикупљање писаније према катастиху манастира Хиландара (бр. 521): Прилог историји српске цркве и народа крајем XVII и почетком XVIII века”, у: Scala paradisi. Академику Димитрију Богдановићу у спомен, ур. Анатолиј Аркадијевич Тури-лов и др. Београд: САНУ, 2018, 239–263.
  • Пузовић, Љ. “Хиландарска писанија 1709. године”. Зборник Матице српске за историју 97 (2018), 53–68.
  • Радев, И. Таксидиотство и таксидоти по български земи през XVIII–XIX век. София: АИ “Проф. Марин Дринов”, 2008.
  • Скарић, В. “Српски православни народ и црква у Сарајеву у 17. и 18. вијеку”, у: Скарић, В. Изабрана дјела [т.] II. Сарајево: Веселин Маслеша, 1985.
  • Стародубцев, Т. “Задужбинарство и ктитори у Србији у доба Лазаревића”. Саопштења XLII (2010), 39–60.
  • Фотић, А. “Конфискација и продаја манастира (цркава) у доба Селима II (проблем цр-квeних вакуфа)”. Balcanica XXVII (1996), 45–77.
  • Фотић, А. “Најпознатији хиландарски ферман”. Хиландарски зборник 10 (1998), 299–309.
  • Фотић, А. Света Гора и Хиландар у Османском царству (XV–XVII век). Београд: Балка-нолошки институт САНУ, 2000.
  • Фотић, А. “Институција амана и примања подаништва у Османском царству: пример сремских манастира 1693–1696”. Историјски часопис LII (2005), 225–256.
  • Христу, П. Света Гора Атонска. Историја, начин живота, блага. Београд: Просвета, 1994.
  • Целакоски, Н. “Најстарији Поменик на Бигорскиот манастир”. Споменик, одељење исто-ријских наука CXXXI/7 (1992), 221–240.
  • Шулетић, Н. “Подаци о бератима архијереја Пећке и Охридске архиепископије у дефте-ру прихода канцеларије црквених муката (BOA, KK 2542–33)”. Српске студије 1 (2010), 177–193.