ФУНКЦИЈА БАЈКЕ У ОПЕРИ „ЖЕНА БЕЗ СЕНКЕ“ РИХАРДА ШТРАУСА И ХУГА ФОН ХОФМАНСТАЛА (I део)

Музички Талас 54 (2025) (стр. 32-49) 

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Наталија Станковић 

Download Full Pdf   

DOI: https://doi.org/10.46793/MT54.032S

САЖЕТАК / ABSTRACT:

Опера Жена без сенке Рихарда Штрауса и Хуга фон Хофманстала често се наводи као опера-бајка. У раду се испитује на који начин је жанр бајке заступљен у делу и са којом функцијом. Методологија на основу које се утврђује које особине бајке су присутне у либрету ослања се на две студије из области теорије бајке, Морфологију бајке Владимира Пропа и Европску народну бајку Макса Литија. Проп структурисаност бајке проналази на нивоу радње, издвајајући тридесет једну функцију, од којих неке могу одсуствовати или се понављати у примеру, али увек имају исти редослед. Лити посматра целокупну композицију и делове бајке, све до појединачних речи, издвајајући пет особина – једнодимензионалност, недостатак дубинске перспективе, апстрактан стил, изолованост и свеопшту повезаност, сублимацију и одраз света. Ове две теорије бајке надопуњују се и на основу њих се дефинише архитекстуални бајковни модел, у односу на који се, у првом делу рада, утврђују бајковне црте у либрету и одступање од њих, како би се потом одредила и њихова функција. У другом делу рада, анализом поступака на тематском и тоналном плану у музици, стилском анализом музичког језика и посматрањем односа тоналитета са становишта теорије хексатонских полова Ричарда Кона, а у контексту Штраусове специфичне објективне естетике Stilkunst-а, утврђује се на који начин и у којој мери музика прати особине бајке и функцију коју она има у тексту.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

Жена без сенке, Рихард Штраус, Хуго фон Хофманстал, опера-бајка, теорија бајке, Владимир Проп, Макс Лити

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

  • Bottenberg, Joanna (2002): “The Hofmannsthal-Strauss Collaboration“, A Companion to the Works of Hugo von Hofmannsthal, Camden House, Rochester, 2002, 117–138.
  • Corse, Sandra (2000): Operatic Subject: The Evolution of Self in Modern Opera, Fairleigh Dickinson University Press.
  • Finney, Gail (1989): Women in Modern Drama. Freud, Feminism, and European Theater at the Turn of the Century, Cornell University Press, Ithaca and London.
  • Frink, Helen (1980): “The Hunting Motif in Hofmannsthal’s Works“, MLN, The Johns Hopkins University Press, Vol. 95, No. 3, German Issue, 685–693.
  • Gurewitsch, Matthew (1983): “In the Mazes of Light and Shadow: A Thematic Comparison of The Magic Flute and Die Frau ohne Schatten“, Opera Quarterly, Oxford University Press, Vol. 1, Issue 2, 11–18.
  • Kovach, Thomas A. (1984): “Die Frau ohne Schatten: Hofmannsthal’s Response to the Symbolist Dilemma“, The German Quarterly, Vol. 57, No. 3, 377–391.
  • Лешић, Зденко (2010): Теорија књижевности, Службени гласник, Београд.
  • Liti, Maks (1994): Evropska narodna bajka, Orbis, Beograd.
  • Prop, Vladimir (2012): Morfologija bajke, sa ruskog preveli Petar Vujičić, Radovan Matijašević, Mira Vuković, Biblioteka XX vek, Čigoja štampa, Beograd.
  • Ritter, Ellen (2002): “Hofmannsthal’s Narrative Prose: The Problem of Individuation“, A Companion to the Works of Hugo von Hofmannsthal, Camden House, Rochester, 2002, 65–84.
  • Selden, Raman (Ed.) (1995): The Cambridge History of Literary Criticism, Volume VIII, From Formalism to Poststructuralism, Cambridge University Press, Cambridge, 17.
  • Solar, Milivoj (2012): Teorija književnosti; Rječnik književnoga nazivlja, Službeni glasnik, Beograd.
  • Šorske, Karl E (1998): Fin-de-Siècle u Beču: Politika i kultura, sa engleskog preveo Raša Sekulović, Geopoetika, Beograd.
  • Strauss, Richard, Hofmannsthal, Hugo von (1961): The Correspondence between Richard Strauss and Hugo von Hofmannsthal, translated from German by Hanns Hammelmann and Ewald Osers, Collins.
  • Shirley, Hugo (2012): “Melancholy and allegory in Die Frau ohne Schatten“, Cambridge Opera Journal, Vol. 24, No. 1, 67–97.
  • Thompson, Ewa M (1971): Russian Formalism and Anglo-American New Criticism: A Comparative Study, Mouton, Hague.