ПАМЕТНИ ГРАДОВИ – ДИГИТАЛНА ТРАНСФОРМАЦИЈА УРБАНОГ СВЕТА ЖИВОТА

AUTHOR(S) / АУТОР(И): Душан Смиљанић  

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/FelixR25.159S

ABSTRACT / САЖЕТАК:

Сужење значења термина интелигенција од разумевања, знања, мудрости, проницљивости на пуко оперативни смисао „баратања“ појмовима, знањима и вештине прикупљања информација, присутно је већ крајем средњег века када се оно распада на интелектуалну и „шпијунску сферу“. Како дакле разумевамо интелигенцију данас? Какав је однос интелигенције и памети, мудрости? Шта је суштина интелигенције и какав је однос феномена вештачке интелигенције у односу на „природну“!? људску и евентуално ону животињску (уколико овај дискурс уопште има смисла)? Ово су суштинска питања, а један од прагматичко-политичких разлога за важност представља постојећа тенденција да се са проширивања екстензије овог појма на све ствари људског света, оно прелије и оствари у сфери света живота посредством тоталне дигитализације. Историјским, тачније револуционарним искуством поучени знамо да универзалне претензије на појмовном нивоу порађају тоталитарне претензије на оном практичком. Један од свежијих таквих подухвата представља идеја паметних градова у којима би сваки елемент њиховог система био дигитализован, односно на неки начин подвргнут контроли, надзору и обради од стране вештачке интелигенције. Одатле следи потреба испитивања могућности остваривања дигиталног тоталитаризма посредством примене вештачке интелигенције, чији би први експеримент био паметни град. Питање гласи: Да ли нам дигитална трансформација урбаног света живота доноси могућност дигиталне утопије или пак дигиталног тоталитаризма?

KEYWORDS / КЉУЧНЕ РЕЧИ:

паметни градови, интелигенција, вештачка интелигенција, дигитални тоталитаризам, филозофија безбедности

REFERENCES / ЛИТЕРАТУРА:

1. Бодин, Миленко (2024). Филозофија безбедности насупрот онтолошком конструктивизму (Београд: Албатрос плус & Центар за примењену филозофију и друштвена истраживања).
2. Huserl, Edmund (1991). Kriza evropskih nauka i transcendentalna fenomenologija (ornji Milanovac: Dečije novine).
3. Divjak, Slobodan (2024). „Sofisticirane tehnologije i mogućnost digitalnog totalitarizma“, uvodno predavanje na zasedanju Međunarodne filozofske škole Felix Romuliana
4. Hegel, eorg ilhelm Fridrih (1989). Osnovne crte filozofije prava (Sarajevo: Veselin Masleša).
5. Habermas, Jirgen (1988). Filozofski diskurs moderne (Zagreb: lobus).
6. Ivković, Marjan (2006). „FUKO VERSUS HABERMAS – Moderna kao nedovršeni projekat naspram teorije moći – neizbežna suprotstavljenost ili mogućnost komunikacije“, Filozofija i društvo, 30: 59-76.

7. Mosco, Vincent (2019). The Smart City in a Digital World (Howard House: Emerald Publishing Limited).
8. Harrari, Youval Noah (2018). „hy Technology Favors Tyranny“, The Atlantic, https://www.theatlantic.com/magazine/archive/2018/10/yuvalnoah-harari-technology-tyranny/568330/
9. La Bruyère, Еmily (2022). „A New Type of eopolitical Power: China’s Competitive Strategy for the Digital Revolution“, in Emily de La Bruyère, Doug Strub, and Jonathon Marek (ed.), China’s digital ambitions; A Global Strategy to Supplant the Liberal Order (ashington: The National Bureau of Asian Research): 1-9.

10. Hoffman, Sara. (2022). „Securing the Foundation: Building the Physical Infrastructure of the Digital orld“, in Emily de La Bruyère, Doug Strub, and Jonathon Marek (ed.), China’s digital ambitions; A Global Strategy to Supplant the Liberal Order (ashington: The National Bureau of Asian Research): 11-22.