Рукописни зборник из Збирке Народне библиотеке Србије (Рс 733) у светлу најновијих археографских истраживања

Aрхеографски прилози, бр.47 (2025) (стр. 59-119)

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Миланка Убипарип , Љиљана И. Пузовић 

Download Full Pdf   

DOI: https://doi.org/10.46793/AP47.059U

САЖЕТАК / ABSTRACT:

У раду је представљен опширан археографски опис зборника из XVI века који се под сигнатуром Рс 733 налази у Збирци рукописних књига Народне библиотеке Србије, заснован на новој кодиколошкој и филигранолошкој анализи. Посебно се испитују историјат, те структура и садржина овога зборника разнородних састава, с нарочитим освртом на садржинску целину у којој се налазе важни извори за црквеноисторијске прилике у православном свету током друге четвртине XVI века

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

НБС, Рс 733, рукописна књига, археографски опис, писари слепчанског круга, Охридска архиепископија, Српска патријаршија, црквена историја, XVI век

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

  • Ангелов 1978: Б. Ст. Ангелов. Из старата българска, руска и сръбска литература, III. София 1978, 156–248.
  • Бабарогић 1900: С. Б(абарогић). „Гостивар.“ Цариградски гласник, VI/15 (6. април 1900), 3.
  • Богдановић 1975: Д. Богдановић. „Две редакције стиховног пролога у рукописној збирци манастира Дечана.“ Упоредна истраживања, 1 (1975), 37–72.
  • Богдановић 1978: Д. Богдановић. Каталог ћирилских рукописа манастира Хиландара. Бео-град 1978.
  • Богдановић и др. 2011: Д. Богдановић, Љ. Штављанин-Ђорђевић, Б. Јовановић-Стипчевић, Љ. Васиљев, Л. Цернић, М. Гроздановић-Пајић. Опис ћирилских рукописних књига манасти-ра Високи Дечани, I. Приредила Н. Р. Синдик. Београд 2011.
  • Божанић 2017: С. Божанић. „Академик Љубомир Ковачевић (1848–1918).“ Писци српске историје. Зборник радова, 18 (2016). Гацко 2017, 220–236.
  • Брадић 1900: Ј. Брадић. „Из Зубовца (Гостиварска каза).“ Цариградски гласник, VI/9 (24. фе-бруар 1900), 3.
  • Веселиновић 1937: Р. Веселиновић. „Стање Српске цркве од пада српских држава под турску управу до обновљења под патријархом Макаријем.“ Богословље, 12 (1937), 266–293.
  • Вранишкоски 2008: Јован [Вранишкоски]. Кратка историја на Охридската архиепископија. Београд 2008.
  • Вутова 1996: Н. Вутова. „Български ръкописи от XVI век, включени в новия том от описа на славянските ръкописи в националната библитека ’Св. Кирил и Методий’.“ Българския шестнадесети век. София 1996, 529–542.
  • Гавриловић 1927: А. Гавриловић. Историја Српске православне цркве. Београд 1927.
  • Годишњак СКА 1922: „Скуп Академије Друштвених Наука. 12. септембар 1921.“ Годишњак СКА, 30 (1922), 50–51.
  • Голубинскій 1871: Е. Голубинскій. Краткій очеркъ исторіи православныхъ церквей болгар-ской, сербской и румынской или молдо-валашской. Москва 1871.
  • Григоровичъ 1848: В. Григоровичъ. Очеркъ путешествія по eвропейской Турціи. Казань 1848.
  • Грозданов 1994: Ц. Грозданов. „Охридски архиепископ Прохор и његова делатност.“ Зборник Матице српске за ликовне уметности, 27–28 (1991–1992) [1994], 271–287.
  • Грујић 1938: В. Грујић. „Просветне прилике у Горњем Пологу новијег времена.“ Браство, 29 (1938), 121–138.
  • Грујић 1920: Р. М. Грујић. Православна српска црква. Београд 1920.
  • Грујић 1935: Р. Грујић. „Скопска митрополија. Историјско-статистички преглед.“ Спомени-ца српско-православног саборног храма Свете Богородице у Скопљу 18/5–19/5. Скопље 1935, 1–254.
  • Грујић 1939: Р. Грујић. „Духовни живот.“ Војводина, I. Нови Сад 1939, 330–414.
  • Дурковић-Јакшић 1964: Љ. Дурковић-Јакшић. „Прилог прослави 425-годишњице прве срп-ске штампарије на Косову Пољу.“ Библиотекар, XVI/5–6 (1964), 292–297.
  • Дучић 1894: Н. Дучић. Историја Српске православне цркве од првијех десетина VII в. до наших дана. Књижевни радови Нићифора Дучића архимандрита, 9. Београд 1894.
  • Ђокић, Живковић 2018: Н. Ђокић, М. Живковић. „Српска црква од пада деспотовине до обнове Пећке патријаршије.“ Лесковачки зборник, 58 (2018), 51–98.
  • Ђорђевић-Штављанин и др. 1986: Љ. Ђорђевић-Штављанин, М. Гроздановић-Пајић, Л. Цер-нић. Опис ћирилских рукописа Народне библиотеке Србије. Београд 1986.
  • Живојиновић 2010: М. Живојиновић. „Рад Љубомира Ковачевића на издавању докумената.“ Глас САНУ, 414 (2010), 23–28.
  • Зеремски 1930: Иларион [Зеремски]. „Српска црква под Охридском архиепископијом.“ Гласник. Службени лист Српске православне патријаршије, 11 (1930), 168–170; 12 (1930), 187–189; 13 (1930), 103–105; 14 (1930), 219–222; 17 (1930), 263–269.
  • Иванова 2008: К. Иванова. Bibliotheca Hagiographica Balcano-Slavica. София 2008.
  • Јовановић 2005: Варлаам и Јоасаф. Стара српска књижевност у 24 књиге. Приредио и на савремени језик пренео Т. Јовановић. Београд 2005.
  • Јовановић-Стипчевић 1988–1989: Б. Јовановић-Стипчевић. „Средњовековно писано наслеђе у заоставштини Љубомира Ковачевића.“ Археографски прилози, 10/11 (1988–1989), 71–81.
  • Јовановић-Стипчевић 1997: Б. Јовановић-Стипчевић. „О рукописном наслеђу лесновско-кратовске области у првој половини XVI века.“ Археографски прилози, 19 (1997), 109–134.
  • Јовановић-Стипчевић 2006: Б. Јовановић-Стипчевић. „Висарион/Варлаам Дебарски.“ Српски биографски речник, 2. Нови Сад 2006, 224.
  • Капустинъ 1879: Антонинъ [Капустинъ]. Поѣздка въ Румелію. Санктпетербургь 1879.
  • Кашић 1969: Д. Кашић. „Српска црква под Турцима.“ Српска православна црква 1219–1969. Споменица о 750-годишњици аутокефалности. Београд 1969, 139–162.
  • Кодов 1969: Х. Кодов. Опис на славянските ръкописи в библиотеката на Българската академия на науките. София 1969.
  • Лазић 2018: М. Лазић. „Божидар Вуковић између стварности и конструкције. Од штампара до српског деспота.“ Црквене студије, 15 (2018), 17–39.
  • Лазић 2022: М. Лазић. Божидар Вуковић. Између историје и имагинације. Београд 2022.
  • Ларионов 2020: А. В. Ларионов. „Патриа Святой Горы Афон (Patria Athonensia) как памятник афонской апокрифической истории.“ Метафраст 3 [1] (2020), 60–84.
  • Левшина 2012: Ж. Левшина. „Путешествие А. Ф. Гильфердинга 1868. года и славянские руко-писи его ’македонской’ коллекции (итоги и перспективы изучения).“ Археографски прилози, 34 (2012), 77–107.
  • Левшина 2021: Ж. Левшина. Рукописи сербского правописания Российской национальной би-блиотеки. Каталог. Санкт-Петербург 2021.
  • Мартиновић 2020: М. Мартиновић. „Помени зетских епископа и црногорских митрополита у српском рукописном наслеђу (13–18. вијек).“ Осам векова аутокефалије Српске Православ-не Цркве. Београд 2020, 357–367.
  • Матковски 1970: А. Матковски. „Обидот на епископот Павле од Смедерево да ги отцепи српските епархии од Охридската архиепископија.“ Гласник на Институтот за национална историја, XIV/2–3 (1970), 71–90.
  • Милојевић 1872б: М. Милојевић. Путопис дела праве (старе) Србије, II. Београд 1872.
  • Милошевић 2005: Р. Милошевић. Православна пасхалија. Смедерево 2005.
  • Милошевић 2006: Р. Милошевић. Павле митрополит смедеревски. Смедерево 2006.
  • Миљковић-Бојанић 2004: Е. Миљковић-Бојанић. Смедеревски санџак 1476–1560. Земља–насеља–становништво. Београд 2004.
  • Мирковић 1965: М. Мирковић. Правни положај и карактер Српске цркве под турском вла-шћу (1459–1766). Београд 1965.
  • Мошин и др. 1971: Словенски ракописи во Македонија, I. Подговил В. Мошин, Л. Славева, С. Кроневска, Ј. Јакимова. Скопје 1971.
  • Никетић 1871: С. Никетић. „Историјски развитак Српске цркве.“ Гласник СУД, 31 (1871), 45–88.
  • Николова 1996: С Николова. „Ръкописите на Висарион Дебърски и текстовата традиция на Стария завет.“ Българския шестнадесети век. София 1996, 363–402.
  • Николова и др. 1999: С. Николова, М. Йовчева, Т. Попова, Л. Тасева. „Българското среднове-ковно културно наследство в сбирката на Алексей Хлудов в Държавния исторически музей в Москва.“ Каталог. София 1999.
  • Нилевић 1990: Б. Нилевић. Српска православна црква у Босни и Херцеговини до обнове Пећке патријаршије 1557. године. Сарајево 1990.
  • Новаков 2011а: А. Новаков. „Костић, Петар.“ Српски биографски речник, 5. Нови Сад 2011, 292–293.
  • Новаков 2011б: А. Новаков. Православна српска богословија у Призрену (1871–1890). Ниш 2011.
  • Новаков, Шешум 2017: П. Костић. Листићи из даље и ближе прошлости. Приредили А. Но-ваков и У. Шешум. Младеновац 2017.
  • Отчётъ 1899: „Отчётъ о деятельности Русского археологичесскаго института в Константинопо-ле.“ Известия Русского археологичесскаго института в Константинополе, IV/3 (1899), 141–142.
  • Петков 1996: Г. Петков. „Четири преписа на стишния пролог от XVI век в ръкописи на Висарон дебьрски (Археографски бележки).“ Българския шестнадесети век. София 1996, 351–362.
  • Поп-Атанасов 2017: Г. Поп-Атанасов. Словенски ракописи од Македонија во странски рако-писни збирки, X-XIX век, кн. 1. Археографски опис. Скопје 2017.
  • Поп-Атанасов и др. 1997: Г. Поп-Атанасов, И. Велев, М. Јакимовска. Скрипторски центри во средновековна Македонија. Скопје 1997.
  • Радојичић 1927: Ђ. Радојичић. „Прилог биографији Павла, епископа смедеревског.“ Весник Српске цркве, XXXII/11–12 (1927), 628–629.
  • Радонић 1950: Ј. Радонић. Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века. Београд 1950.
  • Радосављевић 2007: Н. Радосављевић. Православна црква у Београдском пашалуку 1766–18/1 (управа Васељенске патријаршије). Београд 2007.
  • Руварац 1888: Иларион [Руварац]. О пећким патријарсима од Макарија до Арсенија III. (1557–1690). Задар 1888.
  • Руварац 1901: Иларион [Руварац]. „О Хумским епископима и Херцеговачким митрополитима до године 1766.“ Српска православна херцеговачко-захумска митрополија при крају 1900. год. (с додатком). Мостар 1901, 23–52.
  • Самарџић 1993: Р. Самарџић. „Српска православна црква у XVI и XVII веку.“ Историја српског народа, III/2. Београд 1993, 5–102.
  • Самарџић 1997: Н. Самарџић. „Шпанци у Новом (1538–1539).“ Зборник за историју Босне и Херцеговине, 2 (1997), 173–196.
  • Селищев 1933: А. Селищев. Македонские кодики XVI–XVIII веков. Очерки по исторической этнографии и диалектологии Македонии. София 1933.
  • Слијепчевић 1962: Ђ. Слијепчевић. Историја српске православне цркве, књ. 1. Oд покрштавања Срба до краја XVIII века. Минхен 1962.
  • Словарь 2012: Словарь книжников и книжности Древней Руси, в. 2. Вторая половина XIV–XVI в., ч. 3. Библиографические дополнения. Приложение. Санкт-Петербург 2012, 739–745.
  • Снѣгаровъ 1932: И. Снѣгаровъ. История на охридската архиепископия-патриаршия отъ падането и подъ турцитѣ до нейното унищожение (1/94–1767 г.), II. София 1932.
  • Снѣгаровъ 1940а: И. Снѣгаровъ. „Къмъ историята на Охридската архиепископия-патриар-шия.“ Македонски прегледъ, ХІI/1 (1940), 1–42.
  • Снѣгаровъ 1940б: И. Снѣгаровъ. „Къмъ историята на Охридската архиепископия-патриар-шия, II.“ Македонски прегледъ, ХІI/2 (1940), 1–26.
  • Спространов 1902: Е. Спространов. Опис на ръкописите в библиотеката при Рилския манастир. София 1902.
  • Станковић 1996: Р. Станковић. „Приновљене рукописне књиге Народне библиотеке Србије. Водени знаци и датирање.“ Археографски прилози, 18 (1996), 253–351.
  • Станојловић 2014а: Ј. Станојловић. „Атрибуција рукописних фрагмената из заоставштине Љубомира Ковачевића.“ Археографски прилози, 36 (2014), 49–70.
  • Станојловић 2014б: Ј. Станојловић. „Рад Љубомира Ковачевића на сакупљању и проучавању српског рукописног наслеђа.“ Археографски прилози, 36 (2014), 167–192.
  • Стојановић 1923: Љ. Стојановић. „Српска црква у међувремену од патријарха Арсенија II. до Макарија (око 1459–63 до 1557 г.).“ Глас СКА, 106 (1923), 113–131.
  • Стоянов, Кодов 1964: M. Стоянов, Х. Кодов. Опис на славѧнските ръкописи в Софийската народна библиотека, т. III. София 1964.
  • Суботин-Голубовић 1999: Т. Суботин-Голубовић. Српско рукописно наслеђе од 1557. године до средине XVII века. Београд 1999.
  • Суботић 1982: Г. Суботић. „Пећки патријарх и охридски архиепископ Никодим.“ Зборник радова Византолошког института, 21 (1982), 211–236.
  • Тодић 2000: Б. Тодић. „Натпис уз Јована Оливера у наосу Леснова: Прилог хронологији лесновских фресака.“ Зборник радова Византолошког института, 38 (2000), 373–384.
  • Тодић 2001–2002: Б. Тодић. „Фреске у Богородици Перивлепти и порекло Охридске архиепископије.“ Зборник радова Византолошког института, 39 (2001–2002), 147–163.
  • Тодић 2019: Б. Тодић. „Историзовање вере у Срба ради одбране црквене аутокефалије.“ Црквене студије, 16/2 (2019), 15–28.
  • Трифоновъ 1928: Ю. Трифоновъ. „Отношенията на сръбската ипекска църква къмъ охрид-ската въ началото на турското владичество.“ Македонски прегледъ, ІV/4 (1928), 43–78.
  • Трифуновић 1997: Ђ. Трифуновић. „Житије из времена светога Саве.“ Спаљивање моштију светога Саве 1594–1994. Зборник радова. Београд 1997, 39–54.
  • Трифуновић 2004: Ђ. Трифуновић. Са светогогрских извора. Београд 2004.
  • Трифуновић 2009: Ђ. Трифуновић. Стара српска књижевност. Основи. Београд 2009.3
  • Тричковић 1980: Р. Тричковић. „Српска црква средином XVII века.“ Глас САНУ, 320/2 (1980), 61–164.
  • Турилов 2003: А. Турилов. „К истории второй (македонской) рукописной коллекции А. Ф. Гильфердинга.“ Славянский альманах 2002 (2003), 134–143.
  • Турилов 2005а: А. Турилов. „Воспоминание отчасти светыя горы афонския, како наречена бысть святая гора и коих вин (дел) ради тако прозвася.“ Православная энциклопедия, 9. Мо-сква 2005, 467–468.
  • Турилов 2005б: А. Турилов. „Гаврил“. Православная энциклопедия, 10. Москва 2005, 205–206.
  • Турилов 2011: А. Турилов. От Кирила Философа до Константина Костенечког и Василия Софиянина. Москва 2011.
  • Ћирковић 1990: С. Ћирковић. „Без престола.“ Пећка патријаршија. Београд–Приштина 1990, 242–248, 348–349.
  • Ћоровић 1921: В. Ћоровић. „Љубомир Ковачевић.“ Годишњица Николе Чупића, XXXIV (1921), 289–306.
  • Ћоровић 1933: В. Ћоровић. Историја Југославије. Београд 1933.
  • Христова и др. 1996: Б. Христова, Д. Караджова, Н. Вутова. Опис на славянските ръкописи в Софийската народна библиотека, V. София 1996.
  • Целакоски 1992: Н. Целакоски. „Најстариот поменик на Бигорскиот манастир.“ Споменик САНУ, 131 (1992), 211–238.
  • Цибранска-Костова 2012: М. Цибранска-Костова. „Легендарната история на Света гора в един печатен апокриф от Венеция (1571–1572).“ Palaeobulgarica/Старобългаристика, XXXVI/3 (2012), 104–124.
  • Цоневъ 1910: Описъ на рѫкописитѣ и старопечатнитѣ книги на Народната библиотека въ София. Състави проф. Б. Цоневъ. София 1910.
  • Шешум 2013: У. Шешум. „Друштво Против Срба 1897–1902: Методи и мере бугарске дипломатије, Егзархије и Бугарско-македонско одринске револуционарне организације против ширења српског утицаја у Јужној Старој Србији и Македонији 1897–1902.“ Српске студије, 4 (2013), 73–103.
  • Шешум 2016: У. Шешум. „Уништавање историјских извора у Марковом манастиру у другој половини 19. и почетком 20. века.“ Српске студије, 7 (2016), 297–312.
  • Шешум 2021: У. Шешум. „Скопска епархија 1912. године.“ Сто година од пробоја солунског фронта. Скопље 2021, 371–419.
  • Шулетић 2011: Н. Шулетић. „Српска црква после 1459. године: О интеграцији српског клера у турски фискални систем.“ Пад Српске деспотовине 1459. године. Београд 2011, 332–349.
  • Шулетић 2018: Н. Шулетић. „Павле, митрополит смедеревски.“ Српски биографски речник, Нови Сад 2018, 727.
  • Шулетић 2024: Н. Шулетић. „Нишки јерарси (1528–1766).“ Ниш и Византија, 22 (2024), 455–472.
  • Bainton 1923: R. Bainton. „Basilidian Chronology and New Testament Interpretation.“ Journal of Biblical Literature 42/1–2 (1923), 81–134.
  • Đurđev 1958: B. Đurđev. „Srpska crkva pod turskom vlašću do 1557 god.“ Historijski pregled, 4 (1958), 20–30.
  • Đurđev 1970: B. Đurđev. „Odnos između Ohridske arhiepiskopije i Srpske crkve od pada Smedereva (1459) do obnavljanja Pećke patrijaršije (1557).“ Radovi ANUBiH, Odjeljenje društvenih nauka, 38/13 (1970), 185–209.
  • Đurđev 1978: B. Đurđev. „The Serbian Church in the History of the Serbian Nation under Ottoman Rule (till the Reinstatement of the Patriarchate of Peć in 1557).“ Ottoman Rule in Middle Europe and Balkan in the 16th and 17th Centuries. Prague 1978, 288–304.
  • Đurđev 1984: B. Đurđev. „Titula ’piskopos’ u popisu mitropolija i episkopija Pećke patrijaršije iz sredine XVII veka i pitanje postojanja samostalne srpske crkve pre 1557. godine.“ Godišnjak Društva istoričara Vojvodine, 9 (1982) [1984], 179–194.
  • Grujić 1926: R. Grujić. „Pavle, ahiepiskop pećki 1530 do 1541.“ Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka, III. Zagreb 1926, 364–365.
  • Hadrovics 1947: L. Hadrovics. Le peuple serbe et son église sous la domination turque. Paris 1947.
  • Krstić 2021: A. Krstić. „The Orthodox Church in Northern Serbia during the First of Ottoman Rule (1459–1557).“ Politics and society in Central and South-East Europe. Life under the shadow of the Ottoman Empire’s expansion (15th–16th centuries). Cluj–Napoca 2021, 21–36.
  • Nothaft 2011: C. Ph. E. Nothaft. „From Sukkot to Saturnalia: The Attack on Christmas in Sixteenth-Century Chronological Scholarship.“ Journal of the History of Ideas, 72/ 4 (2011), 503–522.
  • Picot 1873: É. Picot. Les Serbes de Hongrie, leur histoire, leurs priviléges, leur église, leur état politique et social. Prague 1873.
  • Prelog 1912: М. Prelog. Povijest Bosne u doba osmanlijske vlade, I dio, 1463–1739. Sarajevo 1912.
  • Samardžić 2000: N. Samardžić. „La España Imperial y el Sureste Europeo (1519–1556).“ España y la Cultura Hispánica en el Sureste Europeo. Athens 2000, 90–97.
  • Samardžić 2001: N. Samardžić. Karlo V. Beograd 2001. Samardžić 2005: N. Samardžić. Karlo V. Beograd 2005.
  • Satiş, Ceyhan 2015: İ. Satış, M. Ceyhan. „Kudüs Rum Patrikhanesi.“ Belleten, 79 (2015), 675–712.
  • Sotirović 2011: V. Sotirović. „The Serbian Patriarchate of Peć in the Ottoman Empire: The First Phase (1557–94).“ Serbian Studies. Journal of the North American Society for Serbian Studies, 25/2 (2011), 143–167.
  • Šuletić 2021: N. Šuletić. „Usurpations of and Designated Successions to the Throne in the Serbian Patriarchate: The Case of Patriarch Moses Rajović (1712–24).“ Balcanica, 52 (2021), 47–67.
  • Verković 1857: S. Verković. „Starine macedonske.“ Arkiv za povjestnicu jugoslavensku, 4 (1857), 163–167.
  • Vryonis 1981: S. Vryonis. „The History of the Greek Patriarchate of Jerusalem as Reflected in Codex Patriarchicus No. 428, 1517–1805.“ Byzantine and Modern Greek Studies, VII/1 (1981), 29–53.
  • Ευαγγέλου 2005: Γ. Ευαγγέλου. „Όταν πατριαρχικές υπογραφές αναζητούν ταυτότητα.“ Ο Ερανιστής, 25 (2005), 61–86.
  • Πάντος 2009: Δ. Πάντος. Ο αρχιεπίσκοπος Αχρίδας Πρόχορος (;-1550) και οι σχέσεις του με τη μονή Δοχειαρίου (πρώτο μισό του 16ου αιώνα). Αθήνα 2009.