СРПСКО НАРОДО ВЕЋЕ У ПАНЧЕВУ И ПРИСАЈЕДИЊЕЊЕ ВОЈВОДИНЕ СРБИЈИ 1918

Aрхеон бр.6, Год. 6 (2023) (стр. 135-180)

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Зоран Вељановић

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/Arheon6.135V

САЖЕТАК / ABSTRACT:

На самом југу Торонталске жупаније у Краљевини Угарској Срби живели од давнина. Средином 19. века, Панчево или Српска Спарта како је српски живаљ звао своју варош, као град са широм околином уз Дунав, на самој граници са Краљевином Србијом, за Аустроугарску морахију је био важни војни бастион, а за пречанске Србе снажан национални центар који се посебно узлетео током трајања Војводства Србије и Тамишког Баната (1849–1861). У односу на владајуће народе Мађаре и Немце, Срби су појединачно били најбројнији и има- ли су завидану репутацију која се пре свега односила на економску снагу, а по- том и на културну, образовну и верску баштину. Током бурних јесењих дана, 2. новембра 1918. године, основали су своје политичко тело: Српско народно веће, а потом и Српску народну гарду, са чијим ауторитетима су штитили интересе свог народа у граду и околини, ушли у политичку борбу, освојили власт, дочека- ли ослобођење и дали свој допринос присаједињењу јужног Баната и Војводине Краљевини Србији на Великој Народној скупштини у Новом Саду 25. новембра 1918. године. У плејади знаменитих личности Панчева – Српске Спарте који су се током друге половине 19. и почетком 20. века несебично дали у борби за очу- вање националног бића у Панчеву и шире у јужном Банату, били су и чувени књижари Каменко и Павле Јовановић, Петар Милорадовић, др Јован Богданов, Марија Јовановић, др Ђорђе Пајић, Боривоје Томић, Гига Стојнов…

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

Аустроуугарска, Угарска, Торонталска жупанија, Банат, Пан- чево, Срби, Српско народно веће, 1918, присаједињење, Војводина, Србија

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:   

  • Матица српска, Рукописно одељење (РОМС), Записници и пуномоћја са Народне скупштине у Новом Саду новембра 1918, кутија М.7417.
  • Архив САНУ Београд, Докумета о присаједињењу (АСАНУБ, ДП). Историјски архив у Панчеву (ИАП):
  • Фонд 90, Градско поглаварство (Ф. 90, ГП), Записници Српског народ- ног већа (ЗСНВ) новембар–децембар 1918; и јануар
  • Фонд 59. Добротворна задруга Српкиња панчевачких (ИАП, Ф. 59, ЏСПА).
  • Српски лист. Орган српског народног одбора у Новом Саду, Нови Сад ок- тобар-новембар
  • Слобода. Лист социјалдемократа, Нови Сад октобар–новембар 1918.
  • Жена, 1911–1921.
  • Календар Жена, 1912–1914.
  • Српски биографски речник. 1: А–Б. Нови Сад: Матица српска.
  • Споменица ослобођења Војводине 1929. Нови Сад: Уредио уређивач- ки одбор б. Српског народног одбора у Новом Саду.
  • Magyarország Vármegyéi és Városai Encziklopédiája, Torontál Vármegyé [szerkesti B. Samu], Budapest 1911.
  • Mesaroš, Šandor. 1981. Položaj Mađara u Vojvodini 1918–1929, Monografije, knj. 19. Novi Sad: Filozofski fakultet u Novom Sadu i Institut za istoriju.
  • Милутиновић, Никола. 2004. Панчево: Историјски архив и Књижара
  • „Прота Васа”.
  • Kolar, Nikola. 2008. Zbrinjavanje gladne djece iz Hrvatske za vrijeme Prvoga svijetskog rata. Slavonski Brod: Hrvatski institut za povijest.
  • Јанковић, Коста. 1938. „Први велики жупани после ослобођења” у: Пе- тровград (Велики Бечкерек), ур. Ал. Станојловић, 384–385. Петров- град.
  • Копицл, Вера. 2022. „Женска политичка платформа Милице Томић”, дру- го измењено и допуњено издање. У: Жене у парламентарном живо-ту Војводине. Други век, ур. Зоран Павловић, 72–78. Нови Сад: По- крајински заштитник грађана – омбудсман.
  • Pekić, Petar. 1939. Povijest obođenja Vojvodine. Subotica: Minerva.
  • Пејин, Јован. „Банат у Великом рату 1914–1918. године и ослободи- лачки напор”, у: Банат кроз векове – Слојеви култура Баната. 2010. Ур. Миодраг Матицки и Видојко Јовић, 237–239. Београд: Вукова задужбина.
  • Шовљаков, Мара. 2018. Глад у Босни и Херцеговини и смештање деце у Војводини 1917–1918, Нови Сад: Прометеј и РТС.
  • Томандл, Миховил. 2020. Панчево у првом светском рату 1918–1918; Уништење трију монографија у Панчеву после ослобођења 1918. го- дине; Моји сусрети са Урошем Предићем, Издање. Панчево: Исто- ријски архив у Панчеву.
  • Вељановић, Зоран. „Корак ка народној и родној еманципацији”, дру- го измењено и допуњено издање. У: Жене у парламентарном живо- ту Војводине. Други век, ур. Зоран Павловић, 20–30. Нови Сад: По- крајински заштитник грађана – омбудсман.
  • Вељановић, Зоран Личности и догађаји из доба присаједињења Војво- дине Краљевини Србији 1918, едиција „Присаједињење 1918”, књ. 11. Нови Сад: Музеј Војводине.
  • Вељановић, Зоран. „Марија К. Јовановић, добротворка и посланица на Народној скупштини у Новом Саду 25. XI 1918.”, у: Рад Музеја Војводине, ур. Лидија Мустеданагић, 58–71. Нови Сад: Музеј Војво- дине.