АУТОР(И): Горана М. Ракић-Бајић, Мирјана М. Беара
Е-АДРЕСА: gorana.rakic@flv.edu.rs
DOI: 10.46793/Uzdanica20.S.123RB
САЖЕТАК:
Често се може чути да је ментално здравље становништва Србије нарушено и да се образовни систем континуирано урушава. С друге стране, још увек се ретко говори о психолошком благостању као позитивном аспекту менталног здравља који је значајно унапређивати. Истраживање које се приказује у овом раду је спроведено са циљем утврђивања психолошког благостања наставника, преко утврђивања нивоа неких „позитивнихˮ и „негативнихˮ показатеља (позитивне оријентације, задовољства животом, наде у будућност, исцрпљености, перципираног стреса). У узорак је укључено 196 наставника / стручних сарадника (88% женског пола) радног стажа од 0 до преко 20 година. Коришћени су следећи инструменти за мерење показатеља психолошког благостања: Скала перципираног стреса, Супскала исцрпљености из Олденбуршког пописа сагоревања, Скала оптимизма–песимизма, Скала позитивне оријентације, Скала задовољства животом и Скала наде у будућност. Резултати показују да наставници / стручни сарадници извештавају о повишеном нивоу перципираног стреса, али и да истовремено још увек налазе задовољство у свом позиву, те да за испитанике који показују висок ниво Исцрпљености послом и Перципираног стреса можемо очекивати и ниске нивое Задовољства животом, Задовољства послом, Позитивне оријентације и Наде у будућност. Као начин унапређења менталног здравља и психолошког благостања запослених у школама, предлаже се увођење програма позитивног образовања у школе у Србији.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
позитивна психологија, позитивно образовање, психолошко благостање, запослени у школама
ЛИТЕРАТУРА:
- Агу, Нванкво (2019): S. A. Agu, B. E. Nwankwo, The Role of Psychological Wellbeing and Emotional Intelligence in Maintaining Healthy Interpersonal Relationship, Nigerian Journal of Social Psychology, 2(1).
- Алесандри, Векионе, Тисак, Деиана, Карија, Капрара (2012): G. Alessandri,
M. Vecchione, J. Tisak, G. Deiana, S. Caria, G. V. Caprara, The utility of positive orientation in predicting job performance and organisational citizenship behaviors,Applied Psychology, 61, 669‒698. https://doi.org/10.1111/j.1464-0597.2012.00511.x. - Беара (2009): М. Беара, Мотивација наставника vs. Спремност на професионални развој(магистарски рад), Универзитет у Новом Саду, АЦИМСИ, Центар за менаџмент у образовању.
- Беара (2012): М. Беара, Улога примарне и секундарне контроле у процесу
саморегулације професионалног развоја наставника(докторска дисертација), Нови Сад: Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет, одсек за Психологију. - Беара, Муратовић (2022): M. Beara, L. Muratović, Achievement Motive as a Predictor of Readiness for the Professional Development of Teachers, Društveno-humanističke studije, Vol. 7, No. 4(21). 481‒502 doi: 10.51558/2490-3647.2022.7.4.481
- Беара, Јерковић (2015): М. Беара, И. Јерковић, Друштвене околности и на-
ставничка професија,Социолошки преглед, XLIX(2), 229‒253. - Беара, Ракић-Бајић, Хинић (2021): M. Beara, G., Rakić-Bajić, D. Hinić, Teachers’ perceived stress and experience in online teaching during the early phase of the COVID-19 pandemic, Psihološka istraživanja, Vol. XXIV, 201‒215. DOI: 10.5937/PSISTRA24-32741
- Беара, Трбојевић Јоцић (2024, у штампи): M. Beara, J. Trbojević Jocić, Opti-
mism of teachers and primary control as predictors of readiness for professional development,Nastava i vaspitanje.