АУТОР(И): Софија В. Маричић, Анђела Г. Вилотијевић
Е-АДРЕСА: sofija.maricic@uf.bg.ac.rs, andjela.vilotijevic@uf.bg.ac.rs
DOI: 10.46793/NNU21.095M
САЖЕТАК:
У уводном делу рада анализира се појава нове дигиталне генерације студената коју карактерише слобода, брзина и флексибилност (Prensky, 2005; Berk, 2009; Tapscott, 2011), оптимизам, тимска и глобална оријентисаност, рационалност, изузетна радозналост (Jones & Shao, 2011), вођење паралелних процеса, уживање у тренутним задовољствима и тежња умрежавању (Berk, 2009; Tapscott, 2011). У складу са наведеним, циљ овог истраживања јесте утврђивање предности и ограничења комплексног вредновања у дигиталном окружењу. Извршена је теоријска анализа предности и недостатака примене рачунара у комплексном вредновању, уз посебан осврт на специфичне аспекте (објективност, индивидуализованост, поузданост, вредновање резултата, процеса и примене знања). Истражени су ставови студената завршних година Учитељског факултета Универзитета у Београду. Уочена је појава аперсонализације образовања и истакнуте су предности и ограничења примене вредновања у дигиталном окружењу. Сачињене су педагошке препоруке усмерене на: 1. критеријуме које технологија треба да испуни да би постала подршка комплексном вредновању; 2. развој дигитално компетентног наставника, који је оспособљен за педагошку употребу технологија.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
комплексно вредновање, студенти учитељских факултета, дигитално окружење, дигитална компетентност наставника, васпитна функција.
ЛИТЕРАТУРА:
Berk, R. A. (2009). Teaching strategies for the net generation. Transformative Dialogues. Teaching and Learning Journal, 3 (2), 1–23.
Бранковић, Д. и Партало, Д. (2015). Евалуација квалитета процеса и исхода уни- верзитетске наставе. У С. Маринковић (ур.), Настава и учење – евалуација васпитно-образовног рада (85–98). Ужице: Учитељски факултет.
Buljubašić Kuzmanović, V. i Kretić Majer, J. (2008). Vrednovanje i samovrednovanje u funkciji istraživanja i unapređivanja kvaliteta škole. Pedagogijska istraživanja, 5(2), 139–151. Zagreb: Školska knjiga
European Commission / EACEA / Eurydice (2019). Digitalno obrazovanje u školama u Evropi. Izveštaj Eurydice mreže. Luksemburg: Kancelarija za publikacije Evropske unije.
Ivić, I. (2021). Štampani i digitalni mediji – štampani i digitalni udžbenici. Beograd: Filozofski fakultet (nacrt teksta za štampu).
Jones, C. & Shao, B. (2011). The net generation and digital natives: implications for higher education. York: Higher Education Academy
Jurić, V. (n.d). Elektronsko doba i školski odgoj ili što sam Vam ono htio reći?. [PowerPoint prezentacija]. Retriеved May 20, 2021 from the World Wide Web https://slidetodoc.com/elektronsko-doba-i-kolski-odgoj-ili-to-sam/.
Kearns (2012). Student Assessment in Online Learning: Challenges and Effective Practices. MERLOT Journal of Online Learning and Teaching, 8(3), 198–208.
Kuleto, V. i Dedić, V. (2014). E learning = E učenje: razvoj, tehnologija, budućnost. Beograd: Link group.
Lazarević, D. i Trebješanin, B. (2013). Karakteristike i činioci pristupa studiranju stude- nata nastavničkih fakulteta. Psihologija, 46(3), 299–314.
Lasić-Lazić, J., Špiranec S. i Banek Zorica M. (2012). Izgubljeni u novim obrazovnim okruženjima – pronađeni u informacijskom opismenjivanju. Medijska istraživanja. 18(1), 125–142.
Маричић, С. (2016). Самовредновање као детерминанта квалитета педагошког рада школе. (Необјављена докторска дисертација). Нови Сад: Филозофски факултет.
Миленовић, Ж. (2015). Објективност студената у евалуацији рада факултета, њего- вих делова и учесника у наставном процесу. У С. Маринковић (ур.), Настава и учење – евалуација васпитно-образовног рада (99–108). Ужице: Учитељски факултет.
Pavlović, S. (2007). Je li informatizacija i humanizacija. Suvremena pitanja: Časopis za prosvjetu i kulturu, 3, 71–90.
Pešikan, A. (2020). Učenje u obrazovnom kontekstu. Beograd: Službeni glasnik.
Pešikan, A. (2015). Školski zadaci za efikasno učenje. U S. Marinković (ur.), Nastava i učenje – evaluacija vaspitno-obrazovnog rada (13–28). Užice: Učiteljski fakultet.
Prensky, M. (2005). Digitalni urođenici, digitalne pridošlice: razmišljaju li doista druga- čije. Edupoint – Časopis za primjenu informacijskih tehnologija u obrazovanju, 40(5), 11–18.
Rapanta, C., Botturi, L., Goodyear, P., Guardia, L. & Koole, M. (2020). Online University Teaching During and After the Covid-19 Crisis: Refocusing Teacher Presence and Learning Activity. Postdigital Science and Education, 2, 923–945.
Stančić, M. (2020). Peer assessment as a learning and self-assessment tool: a look inside the black box. Assessment & Evaluation in Higher Education. DOI 10.1080/02602938.2020.1828267.
Tapscott, D. (2011). Odrasti digitalno: Kako mrežna generacija mijenja svijet. Zagreb: Mate d.o.o. – Zagrebačka škola ekonomije i menagementa ŠEM.