АУТОР(И): Jelena Mladenović, Nebojša Marković, Ljiljana Bošković-Rakočević, Milena Đurić, Nenad Pavlović
Е-АДРЕСА:
DOI: 10.46793/SBT26.413M
САЖЕТАК:
Čuvarkuća ima slično delovanje kao aloja vera, koja je poznata u lečenju raznih kožnih oboljenja. Ova biljka se smatra jednim od najsigurnijih lekova za širok spektar kožnih oboljenja. Zbog antiupalnih i antiseptičkih svojstava, služi i kao odlična prva pomoć kod opekotina, uboda i ugriza, jer pruža brzo olakšanje i smirenje. Sveže isceđeni sok iz listova čuvarkuće koristi se u lečenju nervne rastrojenosti, padavice i nemirnih snova. Listovi su jestivi i mogu se koristiti kao dodatak salati ili varivu. Nisu naročito ukusni, ali kako su bogati vodom, mogu se ubaciti u sokovnik zajedno sa drugim voćem ili povrćem i postati osvežavajući napitak. Koristi se u narodnom travarstvu i kao lek.
Cilj ovog rada je da se odredi sadržaj vlage, ukupnih ekstrahovanih materija, gustine ekstrakta, vitamina C, organskih kiselina i proteina u ekstraktima čuvarkuće.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
čuvarkuća, ekstrakcija, hemijski sastav
ЛИТЕРАТУРА:
Aćamović-Đoković G., Cvijović M. (2009). Praktikum iz Organske hemije, Agronomski fakultet, Čačak.
Damjanović B. (2007). Ekstrakcija biakativnih komponenti, Metalurško-tehnološki fakultet, Podgorica.
Džamić M. (1984). Biohemija, Beograd.
Lajšić S., Grujić-Injac B. (1998). Hemija prirodnih proizvoda, Tehnološki fakultet, Novi Sad.
Lakušić R. (1990). Planinske biljke, Beograd.
Lampe, J.W. (1999). Health effects of vegetables and fruit: assessing mechanisms of action in human experimental studies, Am. J. Chin. Nutr., Vol. 70, 475-490.
Piletić V. M., Miletić LJ. B. (1989). Organska hemija, Novi Sad, Tehnološki fakultet.
Šiler-Marinković S. (2009). Vitamini, Beograd, Tehnološko-metalurški fakultet.