АУТОР(И): Radijana Đekanović, Branimir Nježić
Е-АДРЕСА: branimir.njezic@agro.unibl.org
Download Full Pdf 
DOI: 10.46793/SBT27.413DJ
САЖЕТАК:
Локалне популације ентомопатогених нематода врста Steinernema carpocapsae иS. feltiae тестиране су у лабораторијским условима са циљем утврђивања репродуктивног потенцијала на ларвама восковог мољца (Galleria mellonella). Највећареподуктивност S. carpocasaeпостигнута је при инокулационој дози од 60 нематода по ларви и износила је 285.283,3 нематода, односно 1.506, нематода по mg тјелесне масе домаћина. За врсту S. feltiaeнајвећа репродуктивностпостигнута је при дози од 120 нематода и износила је 114.018, или 546,7 по mg тјелесне масе. Испитиване популације су показале добру репродуктивност у in vivo условима, те представљају потенцијал за примјену у биолошкој контроли штетних инсеката.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
биолошка контрола, Steinernema carpocapsae, Steinernema feltiae
ЛИТЕРАТУРА:
- Bhat, A.H., Chaubey, A.K., Askary, T.H. (2020). Global distribution of entomopathogenic nematodes, Steinernema and Heterorhabditis. Egypt J Biol Pest Control 30, 31.
- Blinova S.L, Ivanova E.S. (1987). Culturing the nematode-bacterial complex of Neoaplectana carpocapsae in insects. In M. D. Sonin, ed. Helminths of Insects. New Delhi: American Publishing Co,22–26.
- Dias P.V.C, Dolinski C., Molina J.P.A. (2008). Influence of infective juvenile doses and Galleria mellonella (Lepidoptera: Pyralidae) larvae weight in the in vivo production of Heterorhabditis baujardi LPP7 (Rhabditida: Heterorhabditidae). Nematologia Brasileira. 32, 317–321.
- Dowds B.C.A., Peters A. (2002). Virulence mechanisms. In: Gaugler R, editor. Entomopathogenic nematology. New York: CABI, 79–98.
- Ehlers, R.U. (2001). Mass production of entomopathogenic nematodes for plant protection. Appl Microbiol Biotechnol 56, 623–633.
- Ehlers R.U., Shapiro-Ilan D.I. (2005). Mass production. In Grewal P., Ehlers R.U., Shapiro-Ilan D., eds. Nematodes as biological control agents. Wallingford, UK: CABI Publishing, 65–79
- Kaya H.K., Stock S.P.(1997). Techniques in insect nematology. in L. A. Lacey, ed. Manual of techniques in insect pathology. San Diego, CA: Academic Press. . 281–324.
- Peters A., Ehlers R.U. (1997). Encapsulation of the entomopathogenic nematode Steinernema feltiae in Tipula oleracea. Journal of Invertebrate Pathology, 69, 218–222.
- Shapiro-Ilan D.I., Gaugler R., Tedders W.L., Brown I., Lewis, E.E. (2002). Optimization of inoculation for in vivo production of entomopathogenic nematodes. Journal of Nematology, 34(4), 343-350.
- Shapiro-Ilan D.I., Han R., Dolinksi C. (2012). Entomopathogenic nematode production and application technology. Journal of Nematology,44(2), 206–217.
- Spiridonov, S.E., Akhmedov, E.N., Belostotskaya, F.N. (1991).Proliferation of symbiotic bacteria in the intestinal vesicles of invasive larvae of Neoaplectana spp.(Nematoda, Steinernematidae). Helminthology, 28, 141-142.
- Steiner G. (1923). Aplectana kraussei n. sp., einer in der Blattwespe Lyda sp. parasitierende Nematodenform, nebst Bemerkungen über das Seitenorgan der parasitischen nematoden. Zentralblatt fuer Bakteriologie, Parasitenkunde, Infektionskrankheiten und Hygiene, 59, 14–18.
- Van Zyl C., Malan A.P. (2015). Cost-Effective Culturing of Galleria mellonella and Tenebrio Molitor and Entomopathogenic Nematode Production in Various Hosts. African Entomology 23(2), 361-375.
- White G.F. (1927). A method for obtaining infective nematode larvae from cultures. Science, 66, 302–303.