Музички Талас 52 (2023) (стр. 56-62)
АУТОР(И) / AUTHOR(S): Марта Јанковић
Е-АДРЕСА / E-MAIL: martamara2000@gmail.com
DOI: 10.46793/MT52.56J
САЖЕТАК / ABSTRACT:
На ширем простору Рашке области и данас се изводи плес ситно коло које представља живи елемент нематеријалног културног наслеђа. Поменути плес припада кинетичко-формалном типу кола у три, најраспрострањенијем и најпостојанијем обрасцу у плесној традицији Србије. Ситно коло се практикује у формалном и неформалном контексту, односно на различитим приватним и јавним прославама (свадба, заветина, крсна слава, прело, посело, игранке, крштења, итд.). Музичку пратњу ситног кола могу чинити кланет и бубња, као и свирала. Основни циљ рада је да сагледа специфичности извођења овог кола, да утврди његове основне карактеристике као елементе нематеријалног културног наслеђа, као и научно интерпретирање овог облика појавности. Поред тога, један од циљева рада јесте представљање извођачког стила Рашке области, односно, указивање на начин плесног мишљења на примеру плеса ситно коло. За потребе овог рада обављено је теренско и историографско истраживање у потрази за подацима о ситном колу. Том приликом консултована је литература и рад истраживача различитих профила, етногра- фа, као и истраживача аматера који су оба- вљали истраживања на овом простору. Резултати показују да назив ситно коло, као плес који припада кинетичко-формалном типу кола у три, не постоји у литератури, али на основу интервјуа с репрезентативним носиоцима праксе може се закључити да се изводи на читавом подручју Рашке области, у подголијским, подкопаоничким и селима подно планине Рогозне. Стручном експликацијом кинезичког и музичког текста детаљно су описани фактори који обезбеђују препознатљив кинетички импулс ситног кола. Поред тога, указано је на чиниоце и индикаторе који могу утицати на то да ситно коло, које и даље живи у актуелној пракси као важан идентитетски маркер Рашке области, буде окарактерисано као део нематеријалног културног наслеђа.
КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:
ситно коло, Рашка област, коло у три, нематеријално културно наслеђе
ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:
- Вукичевић-Закић, Мирјана (2008): „Контекст – конситуација“, Међународни научни скуп Дани Владе С. Милошевића, Бања Лука, (ур. Димитрије О. Големовић) Академија уметности, Бања Лука, 219.
- Ђукић, Славиша (2007): „Народне игре у Рашкој“, Народне игре Рашке, Бујановца и Врањског Поља, Цен- тар за проучавање народних игара Србије, Београд, 11
- Kvale, Steinar and Svend Brinkmann (2009): Learninh the Craft of Qualitative Research Intervieving, Sage, Los Angeles, London, New York, 123, 124.
- Милићевић, Милан Ђ. (1876): Кнежевина Србија, Државна штампарија, Београд.
- Милићевић, Милан Ђ. (1884): Краљевина Србија, Државна штампарија, Београд.
- Миљевић, Милан (2007): Методологија научног рада, Универзитет у Источном Сарајеву, Филозофски факултет, Пале, 71
- Petrović, Ž., & Vlahović, P. (1984): Raška: antropogeografska proučavanja. Etnografski institut Srpske akademije nauka i umetnosti, Beograd, 12, 193.
- Ракочевић, Селена и Ранисављевић, Здравко (2018): „Стручњаци као медијатори између државе и носи- лаца пракси нематеријалног културног наслеђа: Номинацијски досије „’Коло’, традиционална народна игра“, Фолклористика, часопис Удружења фолклориста Србије, 4, No. 2, Београд, 35.
- Rakočević, Selena (2011): „Igre plesnih struktura“, у: Tradicionalna igra i muzika za igru Srba u Banatu u svetlu uzajamnih uticaja, Fakultet muzičke umetnosti, Beograd, 27–34.
- Ранисављевић, Здравко (2011): „Симболичко значење жанра коло у три у плесној пракси Срба“ у: Владо С. Милошевић – етномузиколог, композитор и педагог. Традиција као инспирација (зборник с научног скупа), ур. др Соња Маринковић и мр Санда Додик, Академија умјетности Универзитета у Бањој Луци и Музиколошко друштво Републике Србије, Бања Лука, 557–570.
- Ранисављевић, Здравко (2021): Коло: традиционални плес у Србији – формални и контекстуални аспек- ти (докторат, рукопис), Факултет музичке уметности, Београд, 87
- Ristivojević, Marija (2014): „Muzika kao nematerijalno kulturno nasleđe“, Antropologija 14, Institut za etno- logiju i antropologiju, Beograd, 3, 135–142.