Гласник права 1 (2021), (стр. 17-34)
АУТОР: Војин Чекрлић
Е-АДРЕСА: vcekrlic562011@gmail.com
DOI: 10.46793/GP.1201.017C
САЖЕТАК:
У предстојећем раду ћемо се бавити анализом основне тачке везивања за утврђивање меродавног права за наслеђивање из чл. 21, ст. 1 Уредбе ЕУ бр. 650/2012 Европског Парламента и Већа о надлежности, меродавном праву, признању и извршењу одлука и аутентичних исправа у материји наслеђивања и о Европском сертификату о наслеђивању. Пре свега, анализираћемо сврху увођења последњег уобичајеног боравишта оставиоца кроз његово поређење са релевантним персоналним тачкама везивања за одређивање меродавног права за наслеђивање, држављанством и домицилом. Затим ћемо се критички осврнути на одлуку творца Уредбе да не дефинише уобичајено боравиште, већ само предвиди широке и флексибилне критеријуме за његово утврђивање. Најзад, предмет посебне анализе ће бити поједина питања примене рецитала 23 и 24 Уредбе о наслеђивању којима су поменути критеријуми успостављени.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
Уредба о наслеђивању, принцип најближе везе, меродавно право за наслеђивање, уобичајено боравиште, рецитали 23 и 24.