У раду аутор врши нормативну и компаративну анализу позиције коју брачни уговор заузима у односу на правила конкуренције. Рад започиње тако што се дефинише појам брачног уговора и образлаже могућност преноса права својине на основу овог уговра. Аутор се затим бави дефинисањем појма концентрације и поступка њене контроле. У трећем делу рада аутор анализира евентуална ограничења којa право конкуренције намеће у случају преноса удела и акција путем брачног уговора са домаћег и упоредноправног аспекта у односу на немачко, хрватско и право Европске уније и износи закључке о овом питању.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
брачни уговор, право конкуренције, концентрација, удели и акције.