Estetika, psihologija i psihoanaliza

Agrafa, I 2/2013  (стр. 26-40)

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Sreten Petrović 

Download Full Pdf   

DOI: https://doi.org/10.46793/Agrafa2.026P

САЖЕТАК / ABSTRACT:

Savremena filozofija umetnosti, posebno fenomenološki i kritički orijentisana, smatra krajnje upitnim stav da se teorijski može domašiti fenomen umetnosti. Kada je reč o ulozi autora, a i recipijenta, ova dva subjekta posmatraju se isključivo kao „uslovi mogućnosti” nastanka, odnosno recepcije dela. Stvaralac dela nije odlučujuća sila koja umetničku invenciju bezuslovno dovodi do visine „estetske” vrednosti. Jednom reči, savremena estetika je antisubjektivistički i antipsihološki orijentisana. Ona se ograđuje od uobičajenog stava psihologizma da je istraživanje psihologije pisca, a i doživljaja recipijenta, presudno za razumevanje Bića, tj. „estetskog” u umetnosti. U kritičkoj estetici danas umetnost, prema tome i estetsko u samome delu nije prevashodno psihološki fakt. Čak je i sam Frojd bio daleko obazriviji u pogledu dometa psihoanalize, pokazujući kako je nerealno da psihoanaliza  može razjasniti složena pitanja kao što je to smisao estetskog i lepog. Stav koji se argumentuje, glasi: bolest može umetnika usmeriti prema nekom određenom cilju, ali bolest nije izvor njegove stvaralačke, estetske moći.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

Fenomenološka estetika, psihoanaliza, stvaranje dela, bolest, genije, racionalizacija, sublimacija, katarsa.

ACKNOWLEDGEMENT / ПРОЈЕКАТ:

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

  • Džouns, E. (2005) Hamlet i Edip, Novi Sad: Izd. knjiž. Zorana Stojanovića Sremski Karlovci. 
  • Focht, I. (1972), Uvod u estetiku, Sarajevo: Zavod za izdavanje udžbenika.
  • Freud, S. (1950), Der Mann Moses und die monotheistische Religion, Ges. Werke, London: Imago.
  • Frojd, S. (1969), Iz kulture i umetnosti. Nelagodnosti u kulturi, knj. V, Novi Sad: Matica srpska.
  • Hauser, A. (1963), Filozofija povijesti umjetnosti, Zagreb: MH.
  • Heidegger, M. (1970), Der Ursprung des Kunstwerks. Mit einer Einführung von Hans-Georg  Gadamer, Stuttgart: Filippp Reclam jun..
  • Hol, K. S – Lindzi, G. (1983),Teorije ličnosti, Beograd: Nolit.
  •  Ingarden, R. (1991), Ontologija umetnosti. Studije iz estetike, Novi Sad: Književna zajednicaNovog Sada.
  • Kris, E. (1970), Psihoanalitička istraživanja u umetnosti, Beograd; Kultura.
  • Lukač, Đ. (1977), Hajdelberška estetika, I, Beograd: Mladost.   
  • Perniola, M. (2005), Estetika dvadesetog veka, Novi Sad: Svetovi.
  • Petrović, S. (2010), Katarsa – iskorak iz realnosti; u: Ka autonomiji umetnosti. Estetička  preispitivanja, Beograd: Službeni glasnik.
  • Platon (1970), Ijon, Gozba, Fedar, Beograd: Kultura.
  • Rank, O. (1995), Umetnik. I drugi prilozi psihoanalizi pesničkog stvaranja, Novi Sad: Matica srpska.
  • Rotenberg, A. (2010), Kreativnost i ludilo. Nova otkrića i stari stereotipi, Beograd: Clio.
  •  Rotenberger A. (1995), Inspiracija i stvaralački proces, U: Treći program, br. 101, Beograd. 
  • Rothenberg, A. (1990), Creativity & madners, Baltimor: The Johns Hopkins University Press.
  • Tatarkijevič, V. (1983), Istorija šest pojmova, Beograd: Nolit.
  • Trench, W. F (1913), Shakespeare’s Hamlet: A New Commentary. London: John Murray.
  • Vigotski, L. (1975), Psihologija umetnosti, Beograd: Nolit. 
Post Views: 98