Хришћанска онтологија садржана у Символу верe

Саборност, XIX (2025)  (стр. 01-15)

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Игнатије Мидић

Download Full Pdf  

DOI: 10.46793/sabornost25.001M

САЖЕТАК / ABSTRACT:

У раду се представља систематско богословско разматрање онтологије садржане у Символу вере. Полазећи од питања Божјег постојања и Његовог односа према створеном свету, истиче се суштинска разлика између библијског и философског појма бића. Док класична метафизика схвата биће као нужност и непроменљивост, библијско откривење открива Божје биће као личносно, слободно и релационо. Стварање тако не произилази из нужности, већ из љубави, чиме се свету дарује његово онтолошко утемељење у божанској слободи. У том оквиру, човек као икона Божја позван је да постоји не као аутономно, већ као заједничарско биће у односу са Богом као Светом Тројицом. Рад даље развија христолошку димензију онтологије, показујући да се пуноћа бића открива у личности оваплоћеног Сина Божјег, кроз кога твар бива позвано на учешће и обожење. Онтологија тако добија евхаристијски карактер: постојање се схвата као однос, дар и заједница. Рад упућује да се хришћанска теологија, посматрана из перспективе Символа вере, мора разумети као онтологија заједнице, заснована на Христу као онтолошком начелу новог стварања и есхатолошком испуњењу бића.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

Символ вере, онтологија, тријадологија, христологија, ктисиологија, Свети Максим Исповедник

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

  • Boudignon, C. (ed.). (2011). Maximi Confessoris, Mystagogia: una cum latina interpretatione Anastasii Bibliothecarii. Turnflout: Brepols.
  • Зизијулас, Ј. (1998). Од маске до личности: Платонски ерос и хришћанска љубав. Београд: Хришћанска мисао.
  • Зизијулас, Ј. (2011). Заједница и другост — даље студије о лично­ сти и Цркви. Пожаревац: Одбор за просвету и културу Епархије пожаревачко-браничевске.
  • Зизијулас, Ј. (2016). Света Тројица и људска личност. Саборност, 10, 9–16.
  • Зизијулас, Ј. (2020). Символизам и реализам у православном богослужењу (особито у Светој Евхаристији). У З. Матић (ур.), Саборност — анто­ логијски избор 1995–2020, Допринос митрополита Јована Зизијула­ са (стр. 189–217). Пожаревац: Одбор за просвету и културу Епархије пожаревачко-браничевске.
  • \izioulas, J. (1985). Being as Communion: Studies in Personhood and the Church. Crestwood, NY: St. Vladimir’s Seminary Press.
  • \izioulas, J. (2023). Remembering the Future — Toward on Eschatological On­ tology. Alflambra, CA: Sebastian Press.
  • \izioulas, J. (2024). Freedom and Existence — The Transition from Ancient to Christian Hellenism. Alflambra, CA: Sebastian Press.
  • Jaeger, W. (ed.). (1960). Gregorii Nysseni Opera, Contra Eunomium libri: Pars prior: Liber I et II. Leiden: Brill.
  • Мидић, И. (2009). Сећање на будућност. Пожаревац: Одбор за просвету и културу Епархије пожаревачко-браничевске.
  • Мидић, И. (2011). Проблем смрти у хришћанској онтологији: смрт као „најгори” непријатељ. Пожаревац: Одбор за просвету и културу Епар- хије пожаревачко-браничевске.
  • Мидић, И. (2015). Историја и Есхатон: Есхатологија и постојање. Сабор­ ност, 9, 1–24.
  • Мидић, И. (2017а). За један другачији начин живота. Саборност, 11, 13–67.
  • Мидић, И. (2017б). Стари Завет је сенка, Нови Завет је икона, а истина је стање Будућег века: Протолошка и есхатолошка есхатологија. Са­ борност, 11, 73–90.
  • Мидић, И. (2021). Једна и многе Цркве и проблем њиховог јединства: тео­ лошки приступ. Пожаревац: Одбор за просвету и културу Епархије пожаревачко-браничевске.
  • Migne, J. R. (ed.). (1857–1865). Patrologiae Cursus completus. Series Graeca. Vol. 4, 25, 31, 32, 45, 90, 91. Paris.
  • Morescflini, C., Gallay, P. (eds.). (1990). Gregoire de Nazianze. Discours 38–41. Paris: Sources Cflretiennes.
  • Opitz, H. G. (ed.). (1934). Atahansius Werke, I. Berlin–Leipzig: De Gruyter.