Илустрација Христовог стишавања буре на Генисаретском језеру у Мирослављевом јеванђељу

Aрхеографски прилози, бр.47 (2025) (стр. 13-36)

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Драгана Аћимовић

Download Full Pdf   

DOI: https://doi.org/10.46793/AP47.013A

САЖЕТАК / ABSTRACT:

На л. 81а Мирослављевог јеванђеља, при средини другог ступца, иницијалом В отпочиње зачело за четврту среду по Новом лету, у којем се описује Христово чудо стишавања буре на Генисаретском језеру (Лк 8.22–25). Почетно слово перикопе обликује антропоморфна прилика рибљег репа, са необичним оглављем и шкољком у десној руци. Хибридно створење левицом извлачи дугачак језик из раскриљених чељусти змије. У ранијим истраживањима тај украс је тумачен у контексту симболичног значења змије у хришћанској уметности – као алузија на првородни грех. Међутим, иконографски детаљи представе и егзегеза Лукине перикопе којом иницијал отпочиње указују на то да се у описаној иконографској целини могу препознати персонификације Мора и Ветра, редовно придруживане композицији Утишавања буре.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

Мирослављево јеванђеље, књижна илуминација, Стишавање буре на Генисарет- ском језеру, иконографија, персонификације Мора и Ветра, Србија, друга половина XII века

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES: 

  • Аћимовић 2019: Д. Аћимовић. „Два иницијала Мирослављевог јеванђеља (fol. 26v i 120r).“ Зограф, 43 (2019), 75–88.
  • Буслаев 1884: Ф. И. Буслаев. „Славянский и восточный орнамент по рукописям древнего и нового времени.“ Собрал и исследовал Владимир Стасов. Журнал министерства народнога просвещения, 233/5 (1884), 54–104.
  • Ковачевић 1949–1950: Ј. Ковачевић. „Око Мирослављевог јеванђеља.“ Историски часопис, 2 (1949–1950), 95–96.
  • Максимовић 1970: Ј. Максимовић. „Студије о Мирослављевом јеванђељу II – 1. Жван Ба- тиста, 2. Марија Магдалена.“ Зборник за ликовне уметности Матице српске, 6 (1970), 3–11.
  • Максимовић 1983: Ј. Максимовић. Српске средњовековне минијатуре. Београд 1983.
  • Марковић 1995: М. Марковић. „Христова чуда и поуке.“ Зидно сликарство манастира Де- чана. Грађа и студије. Београд 1995, 133–147.
  • Мирковић 1950: Л. Мирковић. Мирослављево еванђеље. Београд 1950.
  • Муратова 1984: К. Муратова. Средневековый бестиарий. Москва 1984.
  • Николајевић 1906: Б. С. Николајевић. Око минијатура Мирослављевог јеванђеља. Београд 1906.
  • Покровский 2001: Н. Б. Покровский. Евангелие в памятниках иконографии преимуществен- но византийских и русских. Москва 2001.
  • Родић, Јовановић 1986: Н. Родић, Г. Јовановић. Мирослављево јеванђеље. Критичко издање. Београд 1986.
  • Савић 2019: В. Савић. Српска књижевна реч у својим првим столећима. Подгорица–Ниш 2019.
  • Стародубцев 2016: Т. Стародубцев. Српско зидно сликарство у земљама Лазаревића и Бран- ковића, I. Београд 2016.
  • Тодић 1998: Б. Тодић. Српско сликарство у доба краља Милутина. Београд 1998.
  • Щепкина 1977: М. В. Щепкина. Миниатюры Хлудовской псалтыри. Москва 1977.
  • Anderson 1983: J. C. Anderson. „The Date and Purpose of the Barberini Psalter.“ Cahiers archéologiques, 31 (1983), 35–76.
  • Anderson 1988: J. C. Anderson. „On the Nature of the Theodore Psalter.“ Art Bulletin, 70/4 (1988), 550–568.
  • Anderson et al. 1989: The Barberini Psalter: Codex Vaticanus Barberinianus Graecus /72. Еd. J. Anderson et. al. Zürich – New York 1989.
  • Bleecker Luse 1922: S. Bleecker Luse. „Heracle and Old man of the Sea.“ American Journal of Archeology, 26/2 (1922), 174–192.
  • Bonnell 1917: J. K. Bonnell. „The Serpent with Human Head in Art and in Mystery Play.“ American Journal of Archeology, 21/3 (1917), 255–291.
  • Böckerman 2016: R. W. Böckerman. The Methamorphoses of Education. Ovid in the Twelfth-century Schoolroom. Stockholm 2016 (doctoral dissertation, Stockholm University).
  • Burbaker 2003: L. Burbaker. „The Bristol Psalter.“ Through a Glass Brightly: Studies in Byzantine and Medieval Art and Archeology Presented to David Buckton. Oakville 2003, 127–141.
  • Cascianelli 2019: D. Cascianelli. „La tempesta sedata del papiro di Ossirinco del Museo Archeologico di Firenze (PSI VIII 920). Dall’ illustrazione alle altre arti.“ Arti minori e arti maggiori. Relazioni e interazioni tra Tarda Antichità e alto medievo. Todi 2019, 275–300.
  • Cotsonis 1989: J. Cotsonis. „On Some Illustrations in the Lectionary, Athos, Dionysiou 587.“ Byzantion, 59 (1989), 5–19.
  • Croke 1981: B. Croke. „Two Early Byzantine Earthquakes and Theri Liturgical Commemoration.“ Byzantion, 51/1 (1981), 122–147.
  • Cullhed 2016: Eustathios of Thessalonike: Commentary on Homer’s Odyssey, I. Еd. E. Cullhed. Uppsala 2016.
  • Demus 1984: O. Demus. The Mosaics of San Marco in Venice, I. Chicago 1984.
  • De Wald 1930: E. T. De Wald. The Stuttgarter Psalter: Biblia folio 2/, Württembergische Landesbibliothek, Stuttgart (Facsimile and Commentary). Princeton 1930.
  • Der Nerssesian 1970: S. Der Nerssesian. L’illustration des psautiers grecs du moyen age, I. Pantokrator 61, Paris grec. 20, British Museum 407/1 II. Londres, Add. 19./52. Paris 1970.
  • Dryden 1697: Virgil’s Aeneid. Еd. J. Dryden. New York 1697.
  • Duffrene 1966: S. Duffrene. L’illustration des psautiers grecs du moyen age, I. Pantokrator 61, Paris grec. 20, British Museum 407/1. Paris 1966.
  • Duffrene 1978: S. Duffrene. Tableaux synoptiques de 15 psautiers médiévaux à illustrations intégrales issues du texte. Paris 1978.
  • Erdmann 1983: W. Erdmann. Die acht ottonischen Wandbilder der Wunder Jesu in St. Gеorg zu Reichenau-Oberzell. Sigmaringen 1983.
  • Evangelatou 2002: M. Evangelatou. The Illustration of Ninth-century Byzantine Marginal Psalters: Layers of Meaning and Their Sources. London 2002 (doctoral dissertation, Courtlaud Institute of Art).
  • Fairclough 1916: Virgil. Eclogues. Georgics. Aeneid, I–VI. Еd. H. R. Fairclough. London – New York 1916.
  • Fröhner 1878: W. Fröhner. Notice de la sculpture antique du Museé National du Louvre. Paris 1878.
  • Glynn 1981: R. Glynn. „Heracles, Nereus and Triton: a Study of Iconography in Sixth Century Athens.“ American Journal of Archeology, 85/2 (1981), 121–132.
  • Havice 1978: C. Havice. The Hamilton psalter in Berlin, Kupferstichkabinett 78.A.9. University park 1978 (doctoral dissertation, Pensylvania State University).
  • Jones 1935: Pausanias. Description of Greece, IV. Еd. W. H. S. Jones. Cambridge MA – London 1935.
  • Kambylis 1991: Eustathios. Proem to the Parekbolai on Pindar. Еd. A. Kambylis. Göttingen 1991.
  • Keiko 2001: K. Keiko. „The personification of the Jordan and the Sea: their function in the baptism in Byzantine art.“ Αφιέρωμα στη μνήμη του Σωτήρη Κίσσα. Θεσσαλονίκη 2001.
  • Kemp, Lauer 1972: W. Kemp, R. Lauer. „Sturm auf dem Meer.“ Lexikon der christlichen Ikonographie, Rome–Freiburg 1972, 219–222.
  • Kleywegt 2005: Valerius Flaccus. Argonautica. Book I. A Commentary. Еd. A. J. Kleywegt. Leiden– Boston 2005.
  • Leclercq 1999: V. J. Leclercq. „Vox Dei clamat in tempestate. À propos de l’iconographie des Vents et d’un groupe d’iscriptions campanaires (Xie–XIIe siècles).“ Cahiers de civilisation médiévale, 42/166 (Paris 1999), 179–187.
  • Leclercq-Marx 1990: J. Leclercq-Marx. „Entre anges et démons. Les Vents dans l’iconographie medievale.“ Annales d’Historie de l’Art et d’Archeologie, 12 (Bruxelles 1990), 31–42.
  • Lowe 2016: D. Lowe. „Twisting in the Wind: Monumental Weathervanes in Classical Antiquity.“The Cambridge classical journal, 62 (2016), 147–169.
  • Maitland 1999: Ј. Maitland. „Walls, and Narative Complexity in the Homeric Iliad.“ Classical Quarterly, 49/1 (1999), 1–13.
  • Mansi 1692–1769: G. D. Mansi. Sacrorum Conciliorum et Nova Amplissima Collectio, I–LIII. Paris– Leipzig 1692–1769.
  • Mateos 1962: J. Mateos. Le Typicon de la Grande Église. Ms. Sainte-Croix nᵒ 40, Xᵉ siècle, I. Roma 1962.
  • Most 2006: Hesiod. Theogony. Works and Days. Testimonia. Еd. G. W. Most. Cambridge MA – London 2006.
  • Neira Jiménez 2002: M. L. Neira Jiménez. La representación del ’thiasos’ marino en los mosaicos romanos. Nereidas y tritones. Madrid 2002 (doctoral dissertation, Universidad Complutense de Madrid).
  • Noble, De Solla Price 1968: J. V. Noble, D. J. de Solla Price. „The Water clock in the Tower of the winds.“ American Journal of Archeology, 72/4 (1968), 345–355.
  • Oliver 1966: A. Oliver. „Greek, Roman and Etruscan Jewelry.“ The Metropolitan Museum of Art Bulletin, 24/9 (1966), 269–284.
  • Omont 1908: H. Omont. Évangiles avec peintures byzantines du XIᵉ siècle. Paris 1908.
  • Orbst 1997: B. Orbst. „Wind Diagrams and Medieval Cosmology.“ Speculum, 72/1 (1997), 33–84.
  • Page, Rouse 1912: Apollonius Rhodius. The Argonautica. Еd. T. E. Page, W. H. D. Rouse. London – New York 1912.
  • Page, Rouse 1915: The Odes of Pindar Including the Principal Fragments. Еd. T. E. Page, W. H. D. Rouse. New York – London 1915.
  • PG: Patrologiae Cursus Completus. Series Graeca, I–CLXI. Еd. J. P. Migne. Paris 1857–1866. PL: Patrologiae Cursus Completus. Series Latina, I–CCXVII. Еd. J. P. Migne. Paris 1844–1855.
  • Popovich 1963: LJ. Popovich. Personifications in Paleologian Painting (1261–145/). Washington D.C. 1963 (doctoral dissertation, Bryn Mawr Collage).
  • Raff 1978–1979: T. Raff. „Die Ikonographie der mittelalterlichen Windpersonifikationen.“ Aachener Kunstblätter, 48 (1978–1979), 71–218.
  • Riley 1892: Ovid. The Metamorphoses. Еd. H. T. Riley. New York 1892.
  • Roller 1983: L. E. Roller. „The Legend of Midas.“ Classical Antiquity, 2/2 (1983), 299–313.
  • Roosien 2018: M. Roosien. The Liturgical Commemoration of Earthquakes in Late Antique Constantinople: at the Intersection of Ritual, Environment, and Empire. Notre Dame IN 2018 (doctoral dissertation, University of Notre Dame).
  • Schiller 1971: G. Schiller. Iconography of Christian Art, I. New York 1971.
  • Van den Berg 2016: B. van den Berg. Homer and Rhetoric in Byzantium: Eustathios of Thessalonike on the composition of the Iliad. Amsterdam 2016 (doctoral dissertation, University of Amsterdam).
  • Velmans 1971: Т. V. Velmans. Le tétraévangile de la Laurentienne: Florence, Laur. VI. 2/. Paris 1971.
  • Wilpert 1906: G. Wilpert. „La pitture dell’oratorio di S. Silvia.“ Mélanges d’archéologie et d’historie, 26 (Paris 1906), 15–26.