Метафоре и пароними у српском жаргону у контексту глотодидактике

Наука, настава, учење у измењеном друштвеном контексту (2021) (стр. 445-458)

АУТОР(И): Роберт Боњковски

Е-АДРЕСА: robert.bonkowski@us.edu.pl

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/NNU21.445B

САЖЕТАК:

Рад обухвата лингвистички проблем учења жаргонских неосемантизама у односу на сличност у српском језику као страном код студената србистике у Пољској. На примеру метафоре и паронимије пред- ставља се неосемантизација у српском језику као могућност проширења значења лексичких јединица и пре свега преносa значења. Многобројност неосемантизама оваквог типа, то значи оних које су настале путем метафо- ризације и парономизације, сведочи о креативности изворних говорника српског језика у том погледу. Анализом бројних примера закључује се да проблем овакве неосемантизације није типично српски, већ је глобални, јер се сусрећемо с њим у сваком језику (нарочито у социолектима).

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

српски језик, жаргон, неосемантизаија, метафоре и пароними, глотодидактика.

ЛИТЕРАТУРА:

Андрић, Д. (2005). Двосмерни речник српског жаргона и жаргону сродних речи и израза. Друго, знатно допуњено издање. Београд: Zepter Book World.

Бајин, М. (2015). Мотивисаност значења синонима речи „лажов”, „потказивач” и „улизица” у омладинском жаргону српског језика. Прилози проучавању језика, 46, 73–93.

Bonkowski, R. (2018). O nekim elementima jezičke kulture pri učenju srpskog jezika kao stranog. У С. Маринковић (ур.): Језик, култура, образовање (239–252). Ужице: Универзитет у Крагујевцу, Педагoшки факултет у Ужицу.

Bugarski, R. (2003). Žargon. Beograd: Biblioteka XX vek.

Bugarski, R. (2006). Žargon. Lingvistička studija. Drugo preraĎeno i prošireno izdanje. Beograd: Čigoja štampa.

Вујањић, М., Гортан-Премк, Д., Дешић М., Драгићевић, Р., Николић, М., Ного, Љ., Павковић, В., Рамић, Н., Стијовић, Р., Тешић, М. и Фекете, Е. (2007). Речник српскога језика. Нови Сад: Матица српска.

Gerzić, B. i Gerzić, N. (2002). Rečnik savremenog beogradskog žargona. Beograd: Istar. Gerzić, B. (2012). Rečnik srpskog žargona (i žargonu srodnih reči i izraza). Beograd: Caligraph.

Grabias, S. (2019). Język w zachowaniach społecznych. Podstawy socjolingwistyki i logopedii. Wydanie czwarte uzupełnione. Lublin: Wydawnictwo Uniwersytetu Marii Curie-Skłodowskiej.

Драгићевић, Р. (2007). Лексикологија српског језика. Београд: Завод за уџбенике.

Драгићевић, Р., Пипер, П. и Стефановић, М. (2011). Обратни асоцијативни речник српскога језика (II део: Од реакције ка стимулусу). Београд: Службени гла- сник – Београдска књига.

Imami, P. (2007). Beogradski frajerski rečnik. III dopunjeno izdanje. Beograd: NNK International.

Knežević, Z. (2010). Čovek u žargonu (Semantičko-derivaciona analiza žargonizama sa arhisemom „čovek”). Beograd: Alma.

Košćak, N. (2018). Šrajbenzi spiku? Stilovi hrvatske žargonske i žargonizirane proze 1990-ih i 2000-ih. Stilistika.org. Zagreb: Filozofski fakultet Sveučilišta u Zagrebu, Odsjek za kroatistiku, Katedra za stilistiku. Retriеved May 25, 2021 from the World Wide Web https://stilistika.org/nikola-koscak-srajbenzi-spiku.

Милојковић, М. (2000). Речи – Речник ђачког жаргона. Вршац: Виша школа за образовање васпитача.

Ochotna, D. (2016). Język polskiej agory wirtualnej – żargon czy pidgin? Próba definicji na podstawie opracowania mcarthura (1992). Scripta Neophilologica Posnaniensia, XVI, 85–97.

Piekot, T. (2008). Język w grupie społecznej. Wprowadzenie do badań socjolektu. Wałbrzych: Wydawnictwo Państwowej Wyższej Szkoły Zawodowej im. Angelusa Silesiusa w Wałbrzychu.

Polański, K. (red.) (2003). Encyklopedia językoznawstwa ogólnego. Wydanie trzecie bez zmian. Wrocław – Warszawa – Kraków: Ossolineum.

Samardžija, M. i Selak, A. (2001). Leksikon hrvatskoga jezika i književnosti. Zagreb: Pergamena.

Słownik Języka Polskiego. Retriеved May 12, 2021 from the World Wide Web http://sjp.pl/żargon.