Da li je pravo vreme za izgradnju velike solarne elektrane u Srbiji?

Energija, ekonomija, ekologija, 2, XXXIII, Mart 2021, (str. 1-10)

AUTOR(I): Nikola Rajaković

E-ADRESA:  rajakovic@etf.rs

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/EEE21-2.01R

SAŽETAK:

Prema gotovo svim procenama potrebna su značajna ulaganja u nove obnovljive izvore energije u Srbiji. Srbija ima ekonomski isplative potencijale obnovljivih izvora energije (OIE) (solarna energija, energija vetra, hidroenergija, energija biomase, geotermalna energije,…), tako da bi struktura proizvodnog miksa u elektroenergetskom sistemu trebalo sve više da se zasniva upravo na obnovljivim izvorima.

U ovom radu urađen je pokušaj da se odgovori na sledeća pitanja: da li su Srbiji potrebni novi proizvodni kapaciteti, da li su Srbiji potrebni novi proizvodni kapaciteti iz OIE i na kraju, koji bi od OIE trenutno bio najpogodniji? U radu se vrši procena da li je ovo upravo pravi trenutak za ubrzanje procesa energetske tranzicije u Srbiji kao i procena prilike da se bržim prelazom na OIE obezbedi održiviji rast i razvoj. Polazi se od činjenice da je povećanje proizvodnje električne energije iz OIE, zajedno sa merama za povećanje energetske efikasnosti i dekarbonizaciju proizvodnje i potrošnje energije, okosnica energetske tranzicije i istovremeno suština obaveza koje je Srbija preuzela pristupanjem Energetskoj zajednici i prihvatanjem međunarodnih klimatskih sporazuma. U radu se pretpostavlja da se ciljanim povećanjem efikasnosti energetskog sektora i povećanom upotrebom OIE, ciljevi evropske politike mogu postići u Srbiji i da se energetika može pozicionirati kao motor stabilnosti i održivog ekonomskog razvoja. Sekundarni efekti dovešće do povećanja održivog zapošljavanja, smanjenja javnog duga i povećanja konkurentnosti sektora. Zbog toga na energetsku tranziciju treba gledati kao na razvojnu priliku.

Izgradnja velikih elektrana na OIE, a posebno velikih solarnih elektrana u Srbiji i pridruživanje EU Green Deal-u, je svakako signal da je Srbija na dobrom putu da razvije savremeni, ekološki „čist“, konkurentan i regionalno integrisan energetski sistem. To će pokrenuti neophodna ulaganja u modernizaciju energetskog sektora i omogućiti privlačenje stranih direktnih investicija. Ostvarivanje ove vizije zahteva odlučnu političku akciju na nacionalnom i regionalnom nivou. Solarni projekti imaju najniže nivelisane troškove proizvedenog kWh električne energije, najbrži su za realizaciju i imaju najmanji ekološki i socijalni uticaj. Takođe, veliki instalisani kapacitet može se postići nizom velikih i srednjih projekata koji bi bili teritorijalno raspoređeni u cilju smanjenja jednovremenosti proizvodnje.

KLJUČNE REČI:

solarne elektrane, obnovljivi izvori energije, energetska tranzicija, održiva energetika

LITERATURA:

  • Strategija niskougljeničnog razvoja Republike Srbije, Ministarstvo zaštite životne sredine, 2020.
  • Agencija za energetiku Republike Srbije: IZVEŠTAJ za 2019. godinu
  • EPS – Konsolidovani finansijski izvestaj za 2019. godinu, http://www.eps.rs/lat/Stranice/Finansijski-izvestaji.aspx [pristupljeno 20.01.2021]
  • Ana Brnabić, Maja Turković: A Road Map for Deploying Renewable Energy Sources in Serbia and Regional Perspective, Center for International Relations and Sustainable DevelopmentCIRSD, 2015. https://www.cirsd.org/en/publications/studies  [pristupljeno 20.01.2021]