РЕМИТОЛОГИЗАЦИЈА МИТСКЕ ПРОШЛОСТИ – ЛИТЕРАРНА ИНТЕРПРЕТАЦИЈА СЛОВЕНСКОГ ПАНТЕОНА У ЗБИРЦИ ПРИЧА ЗА ДЕЦУ КАЉАВИ КОЊ ВЕСНЕ АЛЕКСИЋ

Узданица XVII 1 (2020), (стр. 81-95)

АУТОР(И): Драгољуб Ж. Перић

Е-АДРЕСА: dragoljub.peric@ff.uns.ac.rs

Download Full Pdf 

DOI: 10.18485/uzdanica.2020.17.1.4

САЖЕТАК:

Предмет овог рада представља литерарно моделовање фрагмената словенске митологије у збирци прича Каљави коњ Весне Алексић. С обзиром на то да целовита митска прича о словенским боговима и прворадњама којима они моделују лице света, као демијурзи, не постоји, већ само неколико неповезаних фрагмената, врло штурих историјских података и сведочанстава из времена прихватања хришћанства, као и низ мотива, на нивоу ниже митологије (демонологије), приступ овој грађи изискује посебан опрез јер сваки наредни покушај њене литерарне реконструкције, или пре – трансформације, сусреће се са низом неусаглашености, тамних места, чак и произвољности. Нажалост, Весна Алексић није успела да дорасте таквом изазову: од талентоване списатељице за децу, у овој књизи она се своди на осредњег митотворца који, у покушају да реконструише одређене елементе мита (божанства, њихове атрибуте и функције) у уводним синтезама (причама), тј. дванаест тематских језгара око којих се потом групишу њене кратке приче (често с дететом као наратором или фокализатором), губи наративни ток, уводи нефункционалне ликове и непотребне детаље, само да би приказани свет древне словенске прошлости испао богатији, а митолошко-демонолошки персонални систем –(све)обухватнији.

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

систем словенске митологије, фолклор, митски прототекст, прича, литерарна трансформација, нарација, секундарни свет, дете – наратор, књижевност за децу

ЛИТЕРАТУРА:

  • Беновска-Събкова (1992): Милена Беновска-Събкова, Змеят в бългрския
    фолклор, София: Българската академия на науките.
  • Гура (2005): Александар Гура, Симболика животиња у словенској народној традицији, Београд: Бримо.
  • Елијаде (1996): Мирча Елијаде, Водич кроз светске религије, Београд: Народна књига – Алфа.
  • Иванов, Топоров (1965): Вячеслав Всеволодович Иванов, Владимир Николаевич Топоров, Славянские языковые моделирующие семиотические системы, Москва: Издательство „Наука”.
  • Иванов, Топоров (1974): Вячеслав Всеволодович Иванов, Владимир Николаевич Топоров, Исследования в области славянских древностей, Москва: Издательство „Наука”.
  • Кравар (2010): Zoran Kravar, Kad je svijet bio mlad, Beograd: Službeni glasnik.
  • Леже (1984): Luj Ležе, Slovenska mitologija, Beograd: Grafos.
  • Ловмјански (1996): Henrik Lovmjanski, Religija Slovena, Beograd: Slovograf.
  • Љуштановић (2012): Јован Љуштановић, Књижевност за децу у огледалу културе, Нови Сад: Змајеве дечје игре.
  • Недељковић (1990): Миле Недељковић, Годишњи обичаји у Срба, Београд: Вук Караџић.
  • Рибаков (2015): Boris A. Ribakov, Paganstvo Starih Slovena, Novi Sad: Akademska knjiga.